Tajne sveta Vilijama Ventona i knjige „Kriptalni portal“
Nadareni šifrolomac izlaže sebe i svoju porodicu neviđenoj opasnosti nakon što uspe da savlada nerešivu zagonetku!
Roditelji Vilijama Ventona odbijaju da razgovaraju o događaju koji se desio pre osam godina i koji ih je naterao da se kriju, a Vilijamovog oca ostavio je u kolicima. Ali jedan detaljan pretres kuće i neverovatno izvedeno spasavanje odvešće Vilijamove roditelje u prinudni pritvor zarad njihovog dobra, a njega odvesti u specijalizovanu školu za tehnofile. Biljke ubice, neobični roboti i nemoguće zagonetke su deo svakodnevice na Institutu za post-humana istraživanja. Tamo uči o misterioznoj prošlosti svoje porodice i otkriva razlog nestanka svog dede. Međutim, iako se nalazi među nadarenom decom kao što je i on sam, Vilijam se ipak ističe svojom posebnošću, što ga čini i metom za nasilnike sa Instituta, i ne naročito popularnim likom u školi. A tokom noćnih istraživanja nailazi na još više pitanja, što ga ostavlja u nedoumici kome uopšte može verovati…
Mladi čitaoci koji su ostavili svoje utiske o knjizi imaju između 10 i 12 godina, i preporučuju ovaj serijal i devetogodišnjacima. Oduševljeni su napetom radnjom, a neki od njih su krišom čitali noću kad bi ih roditelji ostavili da spavaju…
Za male radoznalce, evo činjenica o svetu Vilijama Ventona koje smo sakupili sa različitih izvora.
Autor, Bobi Pirs, rasvetljava činjenice o svetu Vilijama Ventona i ljudima (i robotima) koji ga naseljavaju:
Osnovni podaci o Institutu:
Osnovala ga je grupa kriptologa i studenata arheologije, a Tobijas Venton (Vilijamov deda) je bio jedan od njih. Institut je nastao kada je otkriven neobjašnjiv objekat tokom iskopavanja na Himalajima. Pronađen je jedan okrugli predmet čiji izgled podseća na prastaru slagalicu sfernog oblika. Sferu su sakrili u vrhunski zaštićen sef dok na kraju nisu shvatili da je već zaštićen raznim šiframa. Institut je osnovan sa jedinim ciljem, a to je da razbije sve šifre sfere i da sazna više o drevnim civilizacijama koje su ga napravile. Na kraju su došli do Luridijuma prateći instrukcije koje im je davala drevna sfera dok su oni rešavali nivo po nivo (nikada nisu uspeli da reše najviše nivoe, i tu nastupa Vilijam).
Osobine i uloge robota sa Instituta
Glavne uloge u priči (knjiga br.1) Obratite pažnju, mogući su spojleri u opisima koji slede
Vilijam Venton: njegov lik je pomalo zasnovan po ugledu na mene. Kada sam bio njegovih godina, silno sam želeo da postanem karikaturista. Zaključao bih vrata svoje sobe (baš kao i Vilijam) i crtao do besvesti. I moje poreklo je polubritansko te sam puno vremena provodio u Engleskoj. Kad sam bio vrlo mali odselili smo se za Norvešku. I tu prestaju sve sličnosti. Vilijamov lik je zasnovan na mojoj ideji o klincu koji razbija kodove i koji na taj način otkriva tajne i skrivenu istoriju sveta i čovečanstva. Svidela mi se zamisao o heroju štreberu koji postane glavni i spasava svet.
Iscia: devojčica jake volje koja je čvršča i hrabrija nego većina dečaka njenog uzrasta. I ona je prilično dobra u razbijanju šifara, ali njeni pravi talenti su borba i osmišljavanje taktike.
Fredi: Vilijam polako ulazi u svet odraslih. Bio mi je potreban neki zlikovac Vilijamovih godina. U početku Fredi izgleda kao bilo koji siledžija. Ali i kod njega vlada neka sila.
Fric Gofman: Vođa Instituta. On nije kriptolog, on je briljantni strateg.
Bendžamin Slaperton: poput Vilijamovog dede, i Bendžamin je jedan od najboljih kriptologa na svetu. On je nekada davno na terenu bio partner Vilijamovog dede. Ali njegova prava snaga leži u sposobnostima kakve je imao samo Nikola Tesla na polju inovacija.
Deda: Jedan od najboljih kriptologa i arheologa kakve je svet ikada imao (specijalista za alternativnu istoriju i tajnu arheologiju).
Roboti: vrlo je zabavno pisati o njima. Oni su najzanimljiviji deo priče i mogu se upotrebiti kada treba razmrsiti zaplet, za komičnost, za odlaganje kraja, ma za šta god hoćete. Kadgod mi je nešto potrebno u priči, izmislim robota da mi popuni tu prazninu.
Činjenice o luridijum tehnologiji - sve što je poznato do kraja prve knjige (bez spojlera)
Luridijum je veoma napredna, kompjuterizovana supstanca poput git mase. Može da uđe u žive organizme i da im neizmerno poveća sposobnosti. Ako količina luridijuma u telu pređe preko 50% on u potpunosti ovlada tim organizmom. Smatra se da su je stvorile neke drevne civilizacije koje su davno živele na Zemlji (pre ljudi). To je najnapredniji oblik živog kompjuterskog robota koji je moguće napraviti. Kada jednom visoko napredne vrste počnu da prave mašine i robote i dostignu najviši stepen tehnologije (kada bude nemoguće da se dalje napreduje), uvek će završavati sa supstancom kao što je luridijum.
Iz Tajne enciklopedije:
Luridijum (Lu), kompjuterizovani i sintetički polusvesni element, najređi od svih kompjuterskih metala na zemlji iz grupe 11 (Vla), iz skrivenog sistema periodnih elemenata, veruje se da se koristi kao multifunkcionalni superrobot i kao hiperultrapoluprovodnik kako sintetičke inteligencije tako i semisintetičke svesti ( ili za hibridnu tehnigenciju).
Čist luridijum poboljšava brojne fizičke sposobnosti kada se doda živim organizmima kao što su ljudi, životinje ili biljke (iz mora ili sa kopna).
Fizička svojstva
Luridijum je metalno sive boje i težak kompjuterizovani metaloid (a ne metal), velike gustine. Kada dođe u dodir sa živim organizmima prelazi u tečno stanje i ima superhiperpoluprovodnička svojstva.
Mere opreza
Ne pipaj ga!
Detalji o monsterbotima
Nastali su kao rezultat pokušaja ljudi da ukrste sirove mehaničke robote sa živim organizmima. Ovi čudovišni roboti su prvi pokušaji da se napravi sofisticirani robot koji bi bio mešavina organskih materija i mašine. U drugom delu knjige će se saznati ko ih je napravio.
Detalji o biljkama iz sajberbašte (Vodič do bašte koja se snabdeva luridijumom)
Vodič do kriogenih biljaka; one su takođe nastale kao posledica truda da se ukrste tehnologija više robotike sa organskim materijalom. Sve što Institut za posthumana istraživanja radi je usmereno na pokušaje da se obnovi drevna tehnologija koju pronalaze u ostacima luridijumske civilizacije širom sveta.
Sajber-biljke na Institutu imaju dosta sličnosti sa monsterbotima koji se kriju u bunkeru ispod stanice Viktorija.
Postoje dva načina da se napravi sajberbiljka, jedan grublji i jedan prefinjeniji način:
1. Grub način: uzme se biljka i u nju se ugradi mehanički deo.
2. Prefinjeniji način: genetski se ukršta seme biljke sa nanobotima. I dobijete jednu razvijenu sajberrobotbiljku.
Roditelji Vilijama Ventona odbijaju da razgovaraju o događaju koji se desio pre osam godina i koji ih je naterao da se kriju, a Vilijamovog oca ostavio je u kolicima. Ali jedan detaljan pretres kuće i neverovatno izvedeno spasavanje odvešće Vilijamove roditelje u prinudni pritvor zarad njihovog dobra, a njega odvesti u specijalizovanu školu za tehnofile. Biljke ubice, neobični roboti i nemoguće zagonetke su deo svakodnevice na Institutu za post-humana istraživanja. Tamo uči o misterioznoj prošlosti svoje porodice i otkriva razlog nestanka svog dede. Međutim, iako se nalazi među nadarenom decom kao što je i on sam, Vilijam se ipak ističe svojom posebnošću, što ga čini i metom za nasilnike sa Instituta, i ne naročito popularnim likom u školi. A tokom noćnih istraživanja nailazi na još više pitanja, što ga ostavlja u nedoumici kome uopšte može verovati…
Mladi čitaoci koji su ostavili svoje utiske o knjizi imaju između 10 i 12 godina, i preporučuju ovaj serijal i devetogodišnjacima. Oduševljeni su napetom radnjom, a neki od njih su krišom čitali noću kad bi ih roditelji ostavili da spavaju…
Za male radoznalce, evo činjenica o svetu Vilijama Ventona koje smo sakupili sa različitih izvora.
Autor, Bobi Pirs, rasvetljava činjenice o svetu Vilijama Ventona i ljudima (i robotima) koji ga naseljavaju:
Osnovni podaci o Institutu:
Osnovala ga je grupa kriptologa i studenata arheologije, a Tobijas Venton (Vilijamov deda) je bio jedan od njih. Institut je nastao kada je otkriven neobjašnjiv objekat tokom iskopavanja na Himalajima. Pronađen je jedan okrugli predmet čiji izgled podseća na prastaru slagalicu sfernog oblika. Sferu su sakrili u vrhunski zaštićen sef dok na kraju nisu shvatili da je već zaštićen raznim šiframa. Institut je osnovan sa jedinim ciljem, a to je da razbije sve šifre sfere i da sazna više o drevnim civilizacijama koje su ga napravile. Na kraju su došli do Luridijuma prateći instrukcije koje im je davala drevna sfera dok su oni rešavali nivo po nivo (nikada nisu uspeli da reše najviše nivoe, i tu nastupa Vilijam).
Osobine i uloge robota sa Instituta
Glavne uloge u priči (knjiga br.1) Obratite pažnju, mogući su spojleri u opisima koji slede
Vilijam Venton: njegov lik je pomalo zasnovan po ugledu na mene. Kada sam bio njegovih godina, silno sam želeo da postanem karikaturista. Zaključao bih vrata svoje sobe (baš kao i Vilijam) i crtao do besvesti. I moje poreklo je polubritansko te sam puno vremena provodio u Engleskoj. Kad sam bio vrlo mali odselili smo se za Norvešku. I tu prestaju sve sličnosti. Vilijamov lik je zasnovan na mojoj ideji o klincu koji razbija kodove i koji na taj način otkriva tajne i skrivenu istoriju sveta i čovečanstva. Svidela mi se zamisao o heroju štreberu koji postane glavni i spasava svet.
Iscia: devojčica jake volje koja je čvršča i hrabrija nego većina dečaka njenog uzrasta. I ona je prilično dobra u razbijanju šifara, ali njeni pravi talenti su borba i osmišljavanje taktike.
Fredi: Vilijam polako ulazi u svet odraslih. Bio mi je potreban neki zlikovac Vilijamovih godina. U početku Fredi izgleda kao bilo koji siledžija. Ali i kod njega vlada neka sila.
Fric Gofman: Vođa Instituta. On nije kriptolog, on je briljantni strateg.
Bendžamin Slaperton: poput Vilijamovog dede, i Bendžamin je jedan od najboljih kriptologa na svetu. On je nekada davno na terenu bio partner Vilijamovog dede. Ali njegova prava snaga leži u sposobnostima kakve je imao samo Nikola Tesla na polju inovacija.
Deda: Jedan od najboljih kriptologa i arheologa kakve je svet ikada imao (specijalista za alternativnu istoriju i tajnu arheologiju).
Roboti: vrlo je zabavno pisati o njima. Oni su najzanimljiviji deo priče i mogu se upotrebiti kada treba razmrsiti zaplet, za komičnost, za odlaganje kraja, ma za šta god hoćete. Kadgod mi je nešto potrebno u priči, izmislim robota da mi popuni tu prazninu.
Činjenice o luridijum tehnologiji - sve što je poznato do kraja prve knjige (bez spojlera)
Luridijum je veoma napredna, kompjuterizovana supstanca poput git mase. Može da uđe u žive organizme i da im neizmerno poveća sposobnosti. Ako količina luridijuma u telu pređe preko 50% on u potpunosti ovlada tim organizmom. Smatra se da su je stvorile neke drevne civilizacije koje su davno živele na Zemlji (pre ljudi). To je najnapredniji oblik živog kompjuterskog robota koji je moguće napraviti. Kada jednom visoko napredne vrste počnu da prave mašine i robote i dostignu najviši stepen tehnologije (kada bude nemoguće da se dalje napreduje), uvek će završavati sa supstancom kao što je luridijum.
Iz Tajne enciklopedije:
Luridijum (Lu), kompjuterizovani i sintetički polusvesni element, najređi od svih kompjuterskih metala na zemlji iz grupe 11 (Vla), iz skrivenog sistema periodnih elemenata, veruje se da se koristi kao multifunkcionalni superrobot i kao hiperultrapoluprovodnik kako sintetičke inteligencije tako i semisintetičke svesti ( ili za hibridnu tehnigenciju).
Čist luridijum poboljšava brojne fizičke sposobnosti kada se doda živim organizmima kao što su ljudi, životinje ili biljke (iz mora ili sa kopna).
Fizička svojstva
Luridijum je metalno sive boje i težak kompjuterizovani metaloid (a ne metal), velike gustine. Kada dođe u dodir sa živim organizmima prelazi u tečno stanje i ima superhiperpoluprovodnička svojstva.
Mere opreza
Ne pipaj ga!
Detalji o monsterbotima
Nastali su kao rezultat pokušaja ljudi da ukrste sirove mehaničke robote sa živim organizmima. Ovi čudovišni roboti su prvi pokušaji da se napravi sofisticirani robot koji bi bio mešavina organskih materija i mašine. U drugom delu knjige će se saznati ko ih je napravio.
Detalji o biljkama iz sajberbašte (Vodič do bašte koja se snabdeva luridijumom)
Vodič do kriogenih biljaka; one su takođe nastale kao posledica truda da se ukrste tehnologija više robotike sa organskim materijalom. Sve što Institut za posthumana istraživanja radi je usmereno na pokušaje da se obnovi drevna tehnologija koju pronalaze u ostacima luridijumske civilizacije širom sveta.
Sajber-biljke na Institutu imaju dosta sličnosti sa monsterbotima koji se kriju u bunkeru ispod stanice Viktorija.
Postoje dva načina da se napravi sajberbiljka, jedan grublji i jedan prefinjeniji način:
1. Grub način: uzme se biljka i u nju se ugradi mehanički deo.
2. Prefinjeniji način: genetski se ukršta seme biljke sa nanobotima. I dobijete jednu razvijenu sajberrobotbiljku.
