„Svetlo između okeana“: tragičan sukob ljubavi i moralnosti

Oh, ta veličanstvenost dobro opisanih karaktera – dobro opisanih, ali ne nužno i onih koje volimo, a pogotovo ne karaktera bez mane i apsolutno uzvišenih. Obožavam knjige koje uspevaju da prikažu razotkriven ljudski duh. Svet je pun pristojnih ljudi koji čine užasne greške. Volim knjige koje mogu da pronađu lepotu u tome. Na kraju krajeva, za sve to nam je potrebna ljudska duša, a sve ljudske duše su nesavršene. Suviše je jednostavno – i poprilično dosadno – kada težimo pravim, punokrvnim herojima, braniocima pravde, zaštitnicima slabih.

Samo hrabar pisac može da prikaže ljudski duh sa svim njegovim slabostima i netačnim opravdanjima, i da to prikaže bez osude ili izvinjavanja. M. L. Stedman u „Svetlu između okeana“ čini upravo to.

Tom Šerburn je preživeo Drugi svetski rat čineći što je bilo nužno i vraćajući se u Australiju nedirnutog tela i očuvanog moralnog kodeksa. Ali, u njemu samom se nalaze skrivene rane. Čini mu se da će unutrašnje povrede vreme izbrisati ukoliko bude mogao da se skloni od ljudi. I tako, on prihvata položaj svetioničara na nenaseljenom ostrvu daleko od obale. Izolacija je potpuna, samo jedan brod dolazi svake sezone donoseći namirnice i nakon tri  godine dobiće mesec dana odsustva. Ubrzo mu se pridružuje Izabel, njegova nevesta, odvažna mlada žena jakog duha.

Tokom nekog vremena sve je u redu. A onda nakon pobačaja i mrtvorođenog deteta Isabel je skoro slomljena. I jednog dana, ubrzo nakon mrtvorođene bebe, blagoslov ili kletva stižu u čamcu koji su struje nosile u kome plutaju mrtav muškarac i rasplakana beba. Iznenada Tomov dotada siguran osećaj za ono što je ispravno, temeljac njegove ličnosti, kompromitovan je njegovom ljubavlju i brigom za suprugu. Oni donose odluke koje će imati odraza ne samo na njihove živote već i na živote onih na kopnu.

Stedmanova hrabro gradi i Tomov i Izin lik u sivoj zoni karaktera i dopušta njihov duboki pad. Ona istražuje šta se dešava kada smo spremni da ugrozimo našu moralnost ne zarad vlastite sreće i zadovoljstva, već kada to uradimo za voljene. Izinu skrhanost doživljavamo na takav način da nam to pomaže da razumemo Tomov očajni pokušaj da je spasi. „Svetlost između okeana“ nam oslikava izuzetan doživljaj vremena i prostora. Čak i ritam pripovedanja naglašava osećaj izolovanosti i kreće se u skladu sa proticanjem vremena. Tomova lična emocionalna udaljenost se ogleda u prikazu pejzaža. Nekako je dalek, ali mi ipak saosećamo sa njim.

Ova knjiga oslikava snažne emocije. Bilo da volite Toma i Izi ili ne, čak i ako osuđujete njihove izbore, vi ćete  sigurno razumeti okolnosti kojie su ih dotle dovele. Doživećete dubinu Tomove ljubavi i Izinu povređenost. Stedman nam takođe izuzetno jasno prikazuje duboke posledice koji izolovanost ima na ljudsku dušu i na moć prosuđivanja, čak i kod najčasnijih i najmoralnijih  među nama.

Ovo je duboko prelepa i tragična knjiga, sa dva junaka dovoljno snažana da ponesu vas i vaše srce od prve do poslednje strane.

Autor: Suzan Krandal
huffingtonpost.com