Sve tajne pisanja Sofi Kinsele
Obožavaoci Sofi Kinsele čine pravu armiju i to nije nikakvo čudo. Njeni romani – od serijala o kupoholičarki do poslednjeg „Iznenadi me“ – su zabavni, domišljati i teraju vas da kao ludi okrećete stranice. Razgovarali smo sa autorkom o pisanju, njenim pogledima na zavist i mnogim drugim stvarima.
Napisali ste mnogo romana, od serijala o kupoholičarki, preko samostalnih knjiga poput „Iznenadi me“ do onih koje ste potpisali svojim pravim imenom Madelin Vikam. Hoćete li podeliti sa nama vaše tajne pisanja i motive da iznova sednete i pišete? Kako se postaje tako marljiv pisac?
Ha! Tajna je u tome da znate šta vas pokreće. Za mene je od najvažnije da imam ideju koja me uzbuđuje i koju mogu da zamislim kao knjigu. Kada god klonem duhom, podsetim se zašto me je ta ideja na početku uzbuđivala. Takođe sam i vrlo nestrpljiva, a to mi pomaže. Želim da znam kako će se priča završiti i to me pokreće da nastavim. Dan po dan, oslanjam se na kafu, muziku i čokoladu koje mi daju energiju.
U vašim knjigama se često javlja zavist. Moglo bi se reći da je upravo zavist prema tuđem načinu života ono što gura Beki Blumvud u finansijsku provaliju u serijalu o kupoholičarki. Šta vas kao pisca toliko privlači kod zavisti?
Rekla bih da osećanje zavisti, upoređivanje sa drugim ljudima i prevelika kupovina pokreću mnoge ljude danas, i to mi je fascinantno. Mislim da smo oduvek žudeli za novim stvarima i pokušavali da „držimo korak“ sa komšijama – svakako da se to dešavalo u vreme Džejn Ostin! Ali danas su ti impulsi promenjeni i potpomognuti raznim faktorima: internetom, brzim kreditima i celom industrijom „životnog stila“, zbog čega se svako može osetiti skrajnuto. Ako u mojim romanima postoji poruka, to je da na sebe gledate kao na stvarnu osobu koja čvrsto stoji na zemlji, a ne kao konzumenta ili sliku sa Instagrama.
Gde pronalazite inspiraciju? Postoje li pisci kojima se okrećete kada naletite na blokadu u pisanju?
Ako imam blokadu, onda zapravo ni ne čitam jer mislim da bi me to odvuklo od glavnog cilja. Zato radije izađem sa suprugom, poručimo mohito i razgovaramo o knjizi. Ali kada čitam kako bih se osećala dobro, trudim se da se vraćam klasicima – Džejn Ostin, Agati Kristi i P. G. Vudhaus.
Nakon dvadeset godina i više od dvadeset romana, šta biste savetovali budućim debitantima?
Vau, tih dvadeset godina je zaista proletelo! Moj savet debitantima je, prvo: Čestitam! Uživajte. Budite ponosni na ono što ste postigli. Upoznavanje sa čitaocima je pravo uživanje pa pokušajte da to što više radite. Ali takođe se trudite da ne pustite previše glasova u svoju glavu. Slušajte mudre savete, ali ne dozvolite da vas omete svaki komentar koji upute prijatelji ili pročitate na netu. Ostanite dosledni sebi i svojoj viziji.
Izvor: signature-reads.com
Prevod: Dragan Matković
Napisali ste mnogo romana, od serijala o kupoholičarki, preko samostalnih knjiga poput „Iznenadi me“ do onih koje ste potpisali svojim pravim imenom Madelin Vikam. Hoćete li podeliti sa nama vaše tajne pisanja i motive da iznova sednete i pišete? Kako se postaje tako marljiv pisac?
Ha! Tajna je u tome da znate šta vas pokreće. Za mene je od najvažnije da imam ideju koja me uzbuđuje i koju mogu da zamislim kao knjigu. Kada god klonem duhom, podsetim se zašto me je ta ideja na početku uzbuđivala. Takođe sam i vrlo nestrpljiva, a to mi pomaže. Želim da znam kako će se priča završiti i to me pokreće da nastavim. Dan po dan, oslanjam se na kafu, muziku i čokoladu koje mi daju energiju.
U vašim knjigama se često javlja zavist. Moglo bi se reći da je upravo zavist prema tuđem načinu života ono što gura Beki Blumvud u finansijsku provaliju u serijalu o kupoholičarki. Šta vas kao pisca toliko privlači kod zavisti?
Rekla bih da osećanje zavisti, upoređivanje sa drugim ljudima i prevelika kupovina pokreću mnoge ljude danas, i to mi je fascinantno. Mislim da smo oduvek žudeli za novim stvarima i pokušavali da „držimo korak“ sa komšijama – svakako da se to dešavalo u vreme Džejn Ostin! Ali danas su ti impulsi promenjeni i potpomognuti raznim faktorima: internetom, brzim kreditima i celom industrijom „životnog stila“, zbog čega se svako može osetiti skrajnuto. Ako u mojim romanima postoji poruka, to je da na sebe gledate kao na stvarnu osobu koja čvrsto stoji na zemlji, a ne kao konzumenta ili sliku sa Instagrama.
Gde pronalazite inspiraciju? Postoje li pisci kojima se okrećete kada naletite na blokadu u pisanju?
Ako imam blokadu, onda zapravo ni ne čitam jer mislim da bi me to odvuklo od glavnog cilja. Zato radije izađem sa suprugom, poručimo mohito i razgovaramo o knjizi. Ali kada čitam kako bih se osećala dobro, trudim se da se vraćam klasicima – Džejn Ostin, Agati Kristi i P. G. Vudhaus.
Nakon dvadeset godina i više od dvadeset romana, šta biste savetovali budućim debitantima?
Vau, tih dvadeset godina je zaista proletelo! Moj savet debitantima je, prvo: Čestitam! Uživajte. Budite ponosni na ono što ste postigli. Upoznavanje sa čitaocima je pravo uživanje pa pokušajte da to što više radite. Ali takođe se trudite da ne pustite previše glasova u svoju glavu. Slušajte mudre savete, ali ne dozvolite da vas omete svaki komentar koji upute prijatelji ili pročitate na netu. Ostanite dosledni sebi i svojoj viziji.
Izvor: signature-reads.com
Prevod: Dragan Matković
Autor: Sofi Kinsela
