Peredelkino – književna kolonija nadomak Moskve, zlatni kavez za pisce koji su izolovani, uljuljkani u udobnosti, okruženi špijunima, tu živeli i stvarali. Boris Pasternak ‒ jedan od najpoznatijih stanovnika tog mesta, pesnik, romanopisac i prevodilac ‒ nakon dvadeset godina završio je pisanje svog jedinog romana „Doktor Živago“.

Posle Drugog svetskog rata Evropa postaje pozornica novog sukoba. Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, dotadašnji saveznici u antifašističkoj borbi, postaju ljuti protivnici. Ideološke i političke razlike, kao i nepomirljivi strateški interesi, rezultirali su višedecenijskim Hladnim ratom. Ratom, koji su obeležili stvaranje Zapadnog i Istočnog bloka, Berlinski zid, špijunaža, besomučna trka u naoružavanju, ratovi na tuđim teritorijama, bespoštedna propaganda...

Koristila se svaka prilika da se druga strana okrivi i ponizi, a svaki prebeg naučnika, sportista, umetnika iz Sovjetskog Saveza Zapad je podsticao i doživljavao kao svoj trijumf. U doba velike špijunske afere i suđenja oko nuklearnog naoružanja 1957. godine, kada je otkriveno da su Sovjeti imali špijune infiltrirane direktno u američke naučne timove, CIA je tražila priliku da uzvrati udarac. Tu priliku je prepoznala u knjizi „Doktor Živago“ koja je te godine prebegla iz Sovjetskog Saveza.

Peredelkino ‒ književna kolonija nadomak Moskve, zlatni kavez za pisce koji su izolovani, uljuljkani u udobnosti, okruženi špijunima, tu živeli i stvarali. Jedan od najpoznatijih stanovnika tog mesta Boris Pasternak ‒ pesnik, novelista i prevodilac, nakon dvadeset godina završio je pisanje svog prvog i jedinog romana „Doktor Živago“. To je snažna ljubavna priča smeštena u doba sovjetske revolucije, ali i surovo svedočanstvo o njenim najznačajnijim trenucima. „Doktor Živago“ je u stvari lična priča pisca Borisa Pasternaka.

Rukopis je predat izdavačkoj kući Novi svet. Iako je bilo nagoveštaja da bi knjiga, i pored smelih kritika sovjetske vlasti, mogla biti štampana, to se ipak nije dogodilo. Izdavačka kuća 1956. godine odbija štampanje iz ideoloških razloga.

On, Boris Pasternak, koji nikada, bez obzira na nedaće koje su ga snalazile, nije hteo da napusti svoju Rusiju, shvata da ukoliko želi da knjiga ugleda svetlo dana, mora da nađe izdavača van Sovjetskog Saveza.

Boris Pasternak potiče iz imućne, umetničke porodice. Otac mu je bio priznati slikar, a majka nadarena pijanistkinja. I sam nadaren za obe umetnosti, ipak se odlučuje za studiranje filozofije u Nemačkoj. Međutim, u 22. godini počinje da piše poeziju. Shvatajući da je to njegov pravi poziv, prekida studije i vraća se u Rusiju. Oduševljen revolucijom, za razliku od svoje porodice, nije hteo da napusti Rusiju. Porodica je 1923. godine iskoristila priliku da otputuje u Nemačku, a zatim u Veliku Britaniju, i da se nikad ne vrati u Rusiju. Za razliku od njih, Pasternak je odlučio da nikad ne napusti Rusiju.

Pasternak je dočekao revoluciju sa oduševljenjem, nadajući se boljem životu običnog naroda. Bio je među umetnicima koji su podržavali revoluciju, ali bez ostrašćenosti. Zbog takvog stava ubrzo je počeo da trpi kritike vlasti. Kao velikog pristalicu Majakovskog, strašno ga je pogodila njegova smrt, o čemu će i pisati u romanu. Iako pod stalnom prismotrom režima, Pasternak je uživao i zaštitu Staljina. Smatra se da mu je tu zaštitu pružilo pismo podrške i iskrenog saučešća koje je uputio Staljinu nakon samoubistva njegove žene.

Ocenjen kao nedovoljno poslušan režimu, Pasternak je, zahvaljujući Staljinovoj zaštiti, umesto u logor odveden u književnu koloniju Peredelkino. Nakon godinu dana boravka u Peredelkinu Pasternak počinje da piše svoj prvi i jedini roman „Doktor Živago“ ‒ roman o ljubavi, ljubavi prema ženi i prema Rusiji; roman o istini o režimu koji je u njoj vladao.

Tokom Drugog svetskog rata Pasternak je prekinuo rad na romanu, deaktivirao bombe u Moskvi i čitao svoju poeziju vojnicima na frontu. Nakon njegovog završetka ponovo se vraća u Peredelkino i nastavlja pisanje. U to vreme dolazi do sudbonosnog susreta sa Olgom Ivinskajom, ženom koja će postati Pasternakova velika ljubav i inspiracija, žena koja će svojom istrajnom ljubavlju i žrtvom udahnuti novi život u književni lik Lare. U trenutku susreta Boris Pasternak ima 56 a Olga 34 godine.

Pišući roman, Pasternak se sve više izlagao opasnostima. Kroz lik Jurija Živaga izražavao je svoja politička uverenja. Pretnje postaju sve ličnije. Vodeći časopisi su odbijali objavljivanje njegovih pesama, a 1948. Državna izdavačka komisija je uništila 25.000 primeraka njegovih pesama. Bilo je nepoželjno njegovo pojavljivanje u javnosti. Međutim, nasuprot svim opasnostima, on je držao književne večeri i kroz svoju poeziju iznosio kritiku sovjetske vlasti.

Odmazda vlasti za takvo ponašanje bila je surova. Godine 1949. uhapsili su njegovu veliku ljubav Olgu Ivinskaju. U zloglasnom zatvoru Lubjanka, izložena raznim pritiscima, u šestom mesecu trudnoće doživela je pobačaj. Nakon toga je osuđena na četiri godine teškog rada. Njeno hapšenje ‒ tortura kojoj je bila izložena ‒ trebalo je da slomi Pasternaka. Međutim, uprkos svemu, on nastavlja da piše. Staljinova smrt 1953. nagoveštava tračak nade za Pasternaka. Olga je puštena iz zatvora, vraća se Pasternaku, prekucava njegove rukopise i nosi ih izdavačima. Roman „Doktor Živago" je završen 1954. godine, ali knjigu niko ne želi da objavi.

Priredila: Blaženka Bijelić
Izvor: „BBC: Pravi Doktor Živago“ / RTS