Knjiga priča „Fric i Dobrila“ beogradskog književnika Srđana Valjarevića predstavljena je sredinom marta u punoj Vijećnici Kulturnog centra Banski dvor, a u organizaciji ove ustanove i Udruženja za promociju i popularizaciju književnosti „Imperativ“.
Kako je promocija padala na Svjetski dan poezije, veče je otvorio glumac Miroslav Sinkić čitanjem nekoliko pjesama iz Valjarevićeve knjige „Džo Frejzer i 49 pesama“, objavljene prvi put prije tačno trideset godina.
„Mlad sam pisac i u krizi“, govorio je tada Srđan Valjarević, a kako je istakao tokom promocije, danas ne bi imao živaca za mladog sebe.
Razgovor o knjizi „Fric i Dobrila“, koja je objavljena nakon skoro 15 godina od njegove posljednje i ujedno najpopularnije knjige „Komo“, s piscem je vodio Stevo Grabovac. Grabovac je istakao da knjiga „Fric i Dobrila“ nije ni roman, ni zbirka priča, ni zbirka kolumni, nego je sve to zajedno, odnosno „tri u jedan“.
Knjigu je objavila Laguna u decembru prošle godine, a Valjarević je priče o Fricu i Dobrili počeo da piše za beogradski Nedeljnik 2019. godine, s tim što ove priče imaju predistoriju, jer su pod nazivom „Gojko i Dobrila“ izlazile i u novosadskom Danasu krajem devedesetih godina prošlog vijeka.
Gojko je u međuvremenu promijenio ime u Fric, a njegov i Dobrilin sin Mate sada ima 30 godina. Njih troje ne rade ništa, jer su se poslije dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj vratili u Beograd s Fricovom i Dobrilinom invalidskom penzijom. U Beogradu su kupili stan i žive život malih običnih ljudi, vodeći sopstvene brige uslijed neminovnih dnevnopolitičkih događaja.
„Bilo mi je važno da se dobro provodim dok pišem i da ono što se događa u društvu predstavim kroz tu porodicu i kroz neku vrstu humora. Humor je jedini način da čovek stekne neku vrstu imuniteta u odnosu na ono što se događa kako ne bi poludeo. Kasnije sam se kroz pisanje strašno vezao za tu porodicu i danas faktički živim s njima“, rekao je Valjarević, najavljujući da će „Fric i Dobrila“ zasigurno imati i svoj nastavak, jer nakon godina pauze danas piše i objavljuje redovno.
Knjiga sadrži 65 tekstova nastalih u posljednje dvije godine, tako da su Fric i Dobrila preživjeli pandemiju i sve ono što je svako on nas preživio u tom periodu.
„Priče o Fricu i Dobrili pisao sam iz nedelje u nedelju i dok sam pisao novu priču, već bih zaboravio šta im se desilo pre, recimo, tri nedelje. Bilo mi je jako važno da uspostavim ravnotežu između onoga što se dešava spolja i što se dešava njima“, pričao je Valjarević.
Stevu Grabovca je interesovalo na koji način je Valjarević izbjegao zamku da u kolumnama, odnosno u pričama, ne ulazi u analizu dnevnopolitičkih događaja, svojstvenih svim analitičarima koji objavljuju u dnevnim i nedjeljnim novinama.
„Ne mogu da analiziram nešto što me u većoj meri ne interesuje. Francuski pisac Marsel Dišan je rekao da tamo gde nema rešenja, nema ni problema, tako da tamo gde ja živim nema problema. Ne vidim nikakvo rešenje i da će se bilo šta u skorijoj budućnosti promeniti“, istakao je Valjarević.
On je dodao da Dobrila vuče ka promjenama u društvu i više je interesuje ono što se događa, dok je Fric ravnodušan.
„Dobrila je kao moja majka ili kao moja partnerka. One su uključene u život. Fric je kao moj otac ili kao ja. Mi nismo uključeni“, prokomentarisao je Valjarević, dodajući, s druge strane, da svako ko živi u iluziji ne može biti svjestan dubine poraza u kojem živi, a iluzije su brojne.
Naravno, veče nije moglo proći bez priče o njegovom kultnom romanu „Komo“.
„Kada pričam o Komu, pričam o sećanju na mesto Komo, jer se odlično sećam kako mi je bilo tamo, a knjigu sam zaboravio i uopšte je nisam ni čitao nakon objavljivanja. Znam kada je knjiga objavljena da sam došao kod roditelja na ručak i da je moj otac popisao sva pića koja sam naveo u knjizi. On me je pitao da li sam zaista sve to popio. Ja sam mu rekao: ’Ćale, pa to je fikcija’, a zapravo popio sam mnogo više od toga“, kaže Valjarević.
Valjarević je na kraju najavio kako će ove godine Laguna objaviti reizdanje njegovog prvog romana „List na korici hleba“ koji je prvi put objavljen 1990. godine, a u septembru bi trebalo da bude objavljen i njegov novi roman, koji je pisao najduže do sada. Taj roman je, bez sumnje, knjiga koja se trenutno najželjnije iščekuje u savremenoj srpskoj književnosti.
Autor: Milan Rakulj
Izvor: nezavisne.com
„Mlad sam pisac i u krizi“, govorio je tada Srđan Valjarević, a kako je istakao tokom promocije, danas ne bi imao živaca za mladog sebe.
Razgovor o knjizi „Fric i Dobrila“, koja je objavljena nakon skoro 15 godina od njegove posljednje i ujedno najpopularnije knjige „Komo“, s piscem je vodio Stevo Grabovac. Grabovac je istakao da knjiga „Fric i Dobrila“ nije ni roman, ni zbirka priča, ni zbirka kolumni, nego je sve to zajedno, odnosno „tri u jedan“.
Knjigu je objavila Laguna u decembru prošle godine, a Valjarević je priče o Fricu i Dobrili počeo da piše za beogradski Nedeljnik 2019. godine, s tim što ove priče imaju predistoriju, jer su pod nazivom „Gojko i Dobrila“ izlazile i u novosadskom Danasu krajem devedesetih godina prošlog vijeka.
Gojko je u međuvremenu promijenio ime u Fric, a njegov i Dobrilin sin Mate sada ima 30 godina. Njih troje ne rade ništa, jer su se poslije dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj vratili u Beograd s Fricovom i Dobrilinom invalidskom penzijom. U Beogradu su kupili stan i žive život malih običnih ljudi, vodeći sopstvene brige uslijed neminovnih dnevnopolitičkih događaja.
„Bilo mi je važno da se dobro provodim dok pišem i da ono što se događa u društvu predstavim kroz tu porodicu i kroz neku vrstu humora. Humor je jedini način da čovek stekne neku vrstu imuniteta u odnosu na ono što se događa kako ne bi poludeo. Kasnije sam se kroz pisanje strašno vezao za tu porodicu i danas faktički živim s njima“, rekao je Valjarević, najavljujući da će „Fric i Dobrila“ zasigurno imati i svoj nastavak, jer nakon godina pauze danas piše i objavljuje redovno.
Knjiga sadrži 65 tekstova nastalih u posljednje dvije godine, tako da su Fric i Dobrila preživjeli pandemiju i sve ono što je svako on nas preživio u tom periodu.
„Priče o Fricu i Dobrili pisao sam iz nedelje u nedelju i dok sam pisao novu priču, već bih zaboravio šta im se desilo pre, recimo, tri nedelje. Bilo mi je jako važno da uspostavim ravnotežu između onoga što se dešava spolja i što se dešava njima“, pričao je Valjarević.
Stevu Grabovca je interesovalo na koji način je Valjarević izbjegao zamku da u kolumnama, odnosno u pričama, ne ulazi u analizu dnevnopolitičkih događaja, svojstvenih svim analitičarima koji objavljuju u dnevnim i nedjeljnim novinama.
„Ne mogu da analiziram nešto što me u većoj meri ne interesuje. Francuski pisac Marsel Dišan je rekao da tamo gde nema rešenja, nema ni problema, tako da tamo gde ja živim nema problema. Ne vidim nikakvo rešenje i da će se bilo šta u skorijoj budućnosti promeniti“, istakao je Valjarević.
On je dodao da Dobrila vuče ka promjenama u društvu i više je interesuje ono što se događa, dok je Fric ravnodušan.
„Dobrila je kao moja majka ili kao moja partnerka. One su uključene u život. Fric je kao moj otac ili kao ja. Mi nismo uključeni“, prokomentarisao je Valjarević, dodajući, s druge strane, da svako ko živi u iluziji ne može biti svjestan dubine poraza u kojem živi, a iluzije su brojne.
Naravno, veče nije moglo proći bez priče o njegovom kultnom romanu „Komo“.
„Kada pričam o Komu, pričam o sećanju na mesto Komo, jer se odlično sećam kako mi je bilo tamo, a knjigu sam zaboravio i uopšte je nisam ni čitao nakon objavljivanja. Znam kada je knjiga objavljena da sam došao kod roditelja na ručak i da je moj otac popisao sva pića koja sam naveo u knjizi. On me je pitao da li sam zaista sve to popio. Ja sam mu rekao: ’Ćale, pa to je fikcija’, a zapravo popio sam mnogo više od toga“, kaže Valjarević.
Valjarević je na kraju najavio kako će ove godine Laguna objaviti reizdanje njegovog prvog romana „List na korici hleba“ koji je prvi put objavljen 1990. godine, a u septembru bi trebalo da bude objavljen i njegov novi roman, koji je pisao najduže do sada. Taj roman je, bez sumnje, knjiga koja se trenutno najželjnije iščekuje u savremenoj srpskoj književnosti.
Autor: Milan Rakulj
Izvor: nezavisne.com
Autor: Srđan Valjarević
