Snaga da se preživi i pronađu svoji bližnji na Laguninom književnom klubu
Devedeset prva tribina Laguninog književnog kluba održana je, po običaju, prvog petka u mesecu, a septembarska tema bila je „Knjiga izgubljenih prijatelja“ Lize Vingejt. O ovom romanu su razgovarale književnica i književna kritičarka Aleksandra Đuričić i profesorka književnosti Isidora Đolović.
„Knjiga izgubljenih prijatelja“ prati dve paralelne priče. Jedna se odvija krajem 19. veka u Americi posle Građanskog rata kada bivša robinja Hani Goset pokušava da pronađe svoju porodicu. Drugi tok nas upoznaje sa srednjoškolskom profesorkom Beni Silvom, koja veruje u ideale i pokušava da inspiriše svoje učenike u siromašnoj seoskoj školi na jugu zemlje krajem osamdesetih godina.
Ove dve priče se na kraju stapaju u moćnu lekciju o porodici, istrajnosti i direktnom suočavanju sa istorijom. Vingejtova se bavi iskrenom pričom o velikom gubitku i razdvajanju, koja je ispletena na potpuno nov i jedinstven način.
Aleksandra Đuričić smatra da je ovo dinamičan i jasno pisan roman. „Ova knjiga se pridružila struji osvešćivanja afroameričkog pitanja u drugoj polovini 20. veka i konačnog kraja našeg romantičnog sna o američkom Jugu koji su obeležili knjiga i film ‘Prohujalo sa vihorom’. Od šezdesetih godina 20. veka u Americi se javlja snažan i moćan pokret čiji je najvažniji predstavnik nedavno preminula nobelovka Toni Morison, koja je rešila da kaže istinu o afroameričkom pitanju, o dobu ropstva i šta se stvarno dešavalo.
Na tom talasu plovi ova knjiga i oslanja se na snažne dokumentarističke elemente, jer je autorka zaista proučavala sve što je našla o tom dobu, između 1830. i završetka Građanskog rata 1865. godine. Istorijsko-dokumentarni deo je najinteresantniji jer Liza Vingejt prikazuje kako su oslobođeni robovi i mnogo godina nakon završetka rata tražili svoje najbliže, plaćajući 50 centi oglas u novinama. Kada pročitate da je i posle 40 godina neko tražio svoju decu, braću i sestre, koji su bili prodavani različitim gospodarima na različitim plantažama, shvatate stravičnu, tragičnu crtu njihovog postojanja i istovremeno dramatično jaku upornost i žilavost da se preživi i da se nađu svoji bližnji.“
Isidora Đolović kaže da je „Knjiga izgubljenih prijatelja“ lepa, kvalitetna i značajna knjiga. „Ova knjiga je značajna jer se temelji na faktografiji, istorijski proverenim, realnim događajima, i to joj daje veliku vrednost. Posebno mi se dopala primena postupka koji nije nov ni originalan, paralelno pripovedanje, dve priče od kojih je jedna smeštena u istoriju, a druga u savremeno doba. One se na kraju spajaju, ali nikako na predvidljiv način. Tek na kraju, u epilogu, zapravo povezujemo sve kockice, a do tada smo toliko povezani sa pripovedačkim glasovima junakinja Hani i Beni da nas oni nose gotovo neosetno iz jednog pripovednog plana u drugi.“
„U Sjedinjenim Državama odnos prema Građanskom ratu je krajnje ambivalentan. Tim razdobljem istorije se istovremeno ponose jer su okončani robovlasništvo i rasna segregacija, a s druge strane, i dan-danas postoje isti problemi koji izlaze na videlo svaki put kada izbije sukob. Zbog toga je ova knjiga posebno važna, jer upravo sledi taj talas koji su pokrenule Toni Morison, Maja Anđelou, a u skorije vreme Kolson Vajthed sa svojom ‘Podzemnom železnicom’. Izuzetno je važno stalno aktuelizovati problem rasizma i nejednakosti, jer iako je formalno iskorenjen, i dalje postoji. To pokazuje savremena priča u knjizi o Benedeti Silvi, osobi koja je na margini“, kaže Đolovićeva.
Tema devedeset druge tribine, koja će se održati u petak 7. oktobra, biće roman „Oči su im gledale u Boga“ Zore Nil Herston, koji će do sledeće tribine biti na popustu od 30% u Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
Ove dve priče se na kraju stapaju u moćnu lekciju o porodici, istrajnosti i direktnom suočavanju sa istorijom. Vingejtova se bavi iskrenom pričom o velikom gubitku i razdvajanju, koja je ispletena na potpuno nov i jedinstven način.
Aleksandra Đuričić smatra da je ovo dinamičan i jasno pisan roman. „Ova knjiga se pridružila struji osvešćivanja afroameričkog pitanja u drugoj polovini 20. veka i konačnog kraja našeg romantičnog sna o američkom Jugu koji su obeležili knjiga i film ‘Prohujalo sa vihorom’. Od šezdesetih godina 20. veka u Americi se javlja snažan i moćan pokret čiji je najvažniji predstavnik nedavno preminula nobelovka Toni Morison, koja je rešila da kaže istinu o afroameričkom pitanju, o dobu ropstva i šta se stvarno dešavalo.
Na tom talasu plovi ova knjiga i oslanja se na snažne dokumentarističke elemente, jer je autorka zaista proučavala sve što je našla o tom dobu, između 1830. i završetka Građanskog rata 1865. godine. Istorijsko-dokumentarni deo je najinteresantniji jer Liza Vingejt prikazuje kako su oslobođeni robovi i mnogo godina nakon završetka rata tražili svoje najbliže, plaćajući 50 centi oglas u novinama. Kada pročitate da je i posle 40 godina neko tražio svoju decu, braću i sestre, koji su bili prodavani različitim gospodarima na različitim plantažama, shvatate stravičnu, tragičnu crtu njihovog postojanja i istovremeno dramatično jaku upornost i žilavost da se preživi i da se nađu svoji bližnji.“
Isidora Đolović kaže da je „Knjiga izgubljenih prijatelja“ lepa, kvalitetna i značajna knjiga. „Ova knjiga je značajna jer se temelji na faktografiji, istorijski proverenim, realnim događajima, i to joj daje veliku vrednost. Posebno mi se dopala primena postupka koji nije nov ni originalan, paralelno pripovedanje, dve priče od kojih je jedna smeštena u istoriju, a druga u savremeno doba. One se na kraju spajaju, ali nikako na predvidljiv način. Tek na kraju, u epilogu, zapravo povezujemo sve kockice, a do tada smo toliko povezani sa pripovedačkim glasovima junakinja Hani i Beni da nas oni nose gotovo neosetno iz jednog pripovednog plana u drugi.“
„U Sjedinjenim Državama odnos prema Građanskom ratu je krajnje ambivalentan. Tim razdobljem istorije se istovremeno ponose jer su okončani robovlasništvo i rasna segregacija, a s druge strane, i dan-danas postoje isti problemi koji izlaze na videlo svaki put kada izbije sukob. Zbog toga je ova knjiga posebno važna, jer upravo sledi taj talas koji su pokrenule Toni Morison, Maja Anđelou, a u skorije vreme Kolson Vajthed sa svojom ‘Podzemnom železnicom’. Izuzetno je važno stalno aktuelizovati problem rasizma i nejednakosti, jer iako je formalno iskorenjen, i dalje postoji. To pokazuje savremena priča u knjizi o Benedeti Silvi, osobi koja je na margini“, kaže Đolovićeva.
Tema devedeset druge tribine, koja će se održati u petak 7. oktobra, biće roman „Oči su im gledale u Boga“ Zore Nil Herston, koji će do sledeće tribine biti na popustu od 30% u Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
