Sjajna avantura autorke Kejt Morton
Prošle su tri godine od kada su se Njujork tajmsova najprodavanija autorka i njen suprug Devin Paterson, sa petogodišnjom vizom, iz Brizbejna preselili u London.
Ovog meseca, Kejt, koja je odrasla na Tamborin planini, slavi izdavanje svoje šeste knjige, „Časovničareva kći“, čijih je 585 strana pisano za trpezarijskim stolom njihove porodične kuće na periferiji Londona.
„Naša je kuća tako malena“, kaže Kejt, koja nije imala svoju radnu sobu.
„Možete zamisliti kako je kada imate tri dečaka – imate osećaj kao da imate šestoro dece, jer smo zbijeni na malom prostoru.“
Naravno, dečaci rođeni u Kvinslendu – petnaestogodišnji Oliver, desetogodišnji Lui, i petogodišnji Henri uživaju da vreme provode napolju, obilazeći 320 hektara površine Hamsted Hita.
„Živimo sličan život kao i u Pedingtonu (Brizbejn)“, kaže Kejt.
„Privlače me sela u blizini većih gradova. Škola je u blizini, pa peške pratim decu. Hamsted Hit je kao jedna divljina - pluća Londona, sa svim tim divnim, starim drvećem. Smešno je to što smo prvobitno planirali da u Londonu ostanemo šest meseci – pa ovih šest meseci se baš razvuklo!“
Majstorica žanra romantične misterije, Kejt je za 10 godina, do 2016, prodala 10 miliona knjiga, zaradivši honorar od 17,3 miliona dolara.
Svih pet prethodnih romana bili su bestseleri broj jedan u Australiji i Velikoj Britaniji, a knjige „Kuća na jezeru“ (2007), „Zaboravljeni vrt“ (2009) i „Čuvar tajni“ (2013) osvojile su nagradu Australijske književne industrije za knjigu godine, u oblasti opšte fantastike.
Piše dok su deca u školi, a popodnevni časovi i vikedni su zervisani za časove plivanja i muzike, kao i za „dečje zabavne igre“ - posebno za „veoma društvenog“ Luija.
„Kada imate decu, posmatrate stvari realnije, posebno kad imate tinejdžere, jer je njih teško impresionirati“, kaže Kejt, koja otkriva da je njen suprug, muzičar i kompozitor, Devin, odveo decu na vožnju biciklom, kako bi u miru i tišinu mogla da obavi intervju sa Brizbejn njuz novinama.
Kao i mnogi stanovnici Londona, ovaj bračni par nema automobil – jednostavno nemaju prostora za tako nešto, kaže Kejt – putuju vozom ili idu peške.
A ako idu na duža putovanja, pristup vozilima imaju preko auto-kluba, u koji su učlanjeni.
To je omogućilo da Kejt „nametne deci“ da vikendima posećuju istorijske kuće, koje su bile inspiracija za divnu Birčvud vilu pored Temze u „Časovničarevoj kći“.
Priča prati mladog slikara Edvarda Redklifa i njegovu muzu i tajnu ljubavnicu, Lili Milington.
Par na neodređeno prima grupu prijatelja da borave u vili Birčvud 1862. godine. Jedna žena je ubijena, a dragulj porodice Redklif je nestao.
Zaplet postaje sve napetiji kada, 150 godina kasnije, mlada arhivistkinja Elodi Vinslou pronađe fotografiju žene u viktorijanskoj odeći i slikarevu svesku punu skica.
Pišući „Časovničarevu kći“ u Londonu, Kejt je lepo uspela da opiše atmosferu grada. „Šetala sam svim mestima kojima je Elodi šetala, prošla sam pored zgrada pored kojih bi i ona prošla i zaustavila se na semaforima na kojima bi se i ona zaustavila“, kaže autorka.
Knjiga obuhvata nekoliko generacija priča koje su se desile u vili Birčvud.
Tu je Julija, autorka koja je za vreme Drugog svetskog rata odvela decu da žive u blizini vile; Redklifov biograf, doktor Leonard Gilbert, za vreme Velike depresije; i Ejda Lavlejs, koja je živela u Birčvudu, kada je vila bila škola za devojčice, krajem 19. veka.
„Ovaj roman mi je bio najteži za pisanje, jer je sve toliko isprepleteno. U jednom trenutku sam ispred sebe otvorila sve dokumente o istorijskim činjenicama. Probudila bih se i pomislila, danas sam raspoložena kao Džulija. Sledećeg dana ću možda hteti da zađem u 1928. godinu i raditi na liku Leonarda.“
Ideja je nastala tokom burnog leta u Brizbejnu, pre oko šest godina, kada je Kejt za Božić dobila dokumentarni film o pesniku Persiju Šeliju i njegovoj supruzi Meri Šeli, koja je napisala „Frankenštajna“.
„Usredsredila sam se na divnu romantičnu priču između (Persija) Šelija i Meri Šeli i njihove prijatelje, od kojih je jedan bio Lord Bajron“, kaže Kejt.
„Razmišljala sam kako bi bilo romantično pisati o grupi mladih umetnika, koji, tokom olujne sezone, zajedno odlaze na letovanje puno kreativnosti, lepo se provode, ali onda nešto krene po zlu.“
Kejt kaže da je vreme tema koju stalno pominje, možda zato što ne može sasvim da veruje koliko je daleko odmakla od vremena kada je bila siromašna studentkinja koja se mučila u Brizbejnu radeći na pultu u prodavnici nakita.
Devina je upoznala kao osamnaestogodišnjakinja, dok je on studirao na Muzičkom konzervatorijumu u Kvinslendu.
„Tada nisam ni razmišljala da bih jednog dana mogla da postanem uspešna“, kaže ona. „Život je čudna stvar, pun zaokreta i zaokreta, baš kao i vreme.“
Autor: Fiona Purdon
Izvor: couriermail.com.au
Prevod: Lidija Janjić
Ovog meseca, Kejt, koja je odrasla na Tamborin planini, slavi izdavanje svoje šeste knjige, „Časovničareva kći“, čijih je 585 strana pisano za trpezarijskim stolom njihove porodične kuće na periferiji Londona.
„Naša je kuća tako malena“, kaže Kejt, koja nije imala svoju radnu sobu.
„Možete zamisliti kako je kada imate tri dečaka – imate osećaj kao da imate šestoro dece, jer smo zbijeni na malom prostoru.“
Naravno, dečaci rođeni u Kvinslendu – petnaestogodišnji Oliver, desetogodišnji Lui, i petogodišnji Henri uživaju da vreme provode napolju, obilazeći 320 hektara površine Hamsted Hita.
„Živimo sličan život kao i u Pedingtonu (Brizbejn)“, kaže Kejt.
„Privlače me sela u blizini većih gradova. Škola je u blizini, pa peške pratim decu. Hamsted Hit je kao jedna divljina - pluća Londona, sa svim tim divnim, starim drvećem. Smešno je to što smo prvobitno planirali da u Londonu ostanemo šest meseci – pa ovih šest meseci se baš razvuklo!“
Majstorica žanra romantične misterije, Kejt je za 10 godina, do 2016, prodala 10 miliona knjiga, zaradivši honorar od 17,3 miliona dolara.
Svih pet prethodnih romana bili su bestseleri broj jedan u Australiji i Velikoj Britaniji, a knjige „Kuća na jezeru“ (2007), „Zaboravljeni vrt“ (2009) i „Čuvar tajni“ (2013) osvojile su nagradu Australijske književne industrije za knjigu godine, u oblasti opšte fantastike.
Piše dok su deca u školi, a popodnevni časovi i vikedni su zervisani za časove plivanja i muzike, kao i za „dečje zabavne igre“ - posebno za „veoma društvenog“ Luija.
„Kada imate decu, posmatrate stvari realnije, posebno kad imate tinejdžere, jer je njih teško impresionirati“, kaže Kejt, koja otkriva da je njen suprug, muzičar i kompozitor, Devin, odveo decu na vožnju biciklom, kako bi u miru i tišinu mogla da obavi intervju sa Brizbejn njuz novinama.
Kao i mnogi stanovnici Londona, ovaj bračni par nema automobil – jednostavno nemaju prostora za tako nešto, kaže Kejt – putuju vozom ili idu peške.
A ako idu na duža putovanja, pristup vozilima imaju preko auto-kluba, u koji su učlanjeni.
To je omogućilo da Kejt „nametne deci“ da vikendima posećuju istorijske kuće, koje su bile inspiracija za divnu Birčvud vilu pored Temze u „Časovničarevoj kći“.
Priča prati mladog slikara Edvarda Redklifa i njegovu muzu i tajnu ljubavnicu, Lili Milington.
Par na neodređeno prima grupu prijatelja da borave u vili Birčvud 1862. godine. Jedna žena je ubijena, a dragulj porodice Redklif je nestao.
Zaplet postaje sve napetiji kada, 150 godina kasnije, mlada arhivistkinja Elodi Vinslou pronađe fotografiju žene u viktorijanskoj odeći i slikarevu svesku punu skica.
Pišući „Časovničarevu kći“ u Londonu, Kejt je lepo uspela da opiše atmosferu grada. „Šetala sam svim mestima kojima je Elodi šetala, prošla sam pored zgrada pored kojih bi i ona prošla i zaustavila se na semaforima na kojima bi se i ona zaustavila“, kaže autorka.
Knjiga obuhvata nekoliko generacija priča koje su se desile u vili Birčvud.
Tu je Julija, autorka koja je za vreme Drugog svetskog rata odvela decu da žive u blizini vile; Redklifov biograf, doktor Leonard Gilbert, za vreme Velike depresije; i Ejda Lavlejs, koja je živela u Birčvudu, kada je vila bila škola za devojčice, krajem 19. veka.
„Ovaj roman mi je bio najteži za pisanje, jer je sve toliko isprepleteno. U jednom trenutku sam ispred sebe otvorila sve dokumente o istorijskim činjenicama. Probudila bih se i pomislila, danas sam raspoložena kao Džulija. Sledećeg dana ću možda hteti da zađem u 1928. godinu i raditi na liku Leonarda.“
Ideja je nastala tokom burnog leta u Brizbejnu, pre oko šest godina, kada je Kejt za Božić dobila dokumentarni film o pesniku Persiju Šeliju i njegovoj supruzi Meri Šeli, koja je napisala „Frankenštajna“.
„Usredsredila sam se na divnu romantičnu priču između (Persija) Šelija i Meri Šeli i njihove prijatelje, od kojih je jedan bio Lord Bajron“, kaže Kejt.
„Razmišljala sam kako bi bilo romantično pisati o grupi mladih umetnika, koji, tokom olujne sezone, zajedno odlaze na letovanje puno kreativnosti, lepo se provode, ali onda nešto krene po zlu.“
Kejt kaže da je vreme tema koju stalno pominje, možda zato što ne može sasvim da veruje koliko je daleko odmakla od vremena kada je bila siromašna studentkinja koja se mučila u Brizbejnu radeći na pultu u prodavnici nakita.
Devina je upoznala kao osamnaestogodišnjakinja, dok je on studirao na Muzičkom konzervatorijumu u Kvinslendu.
„Tada nisam ni razmišljala da bih jednog dana mogla da postanem uspešna“, kaže ona. „Život je čudna stvar, pun zaokreta i zaokreta, baš kao i vreme.“
Autor: Fiona Purdon
Izvor: couriermail.com.au
Prevod: Lidija Janjić
Autor: Kejt Morton
