Sezona sajmova knjiga
Čini mi se da smo tek počeli da uživamo u letu, a ono nas je već napustilo. Opalo lišće na koje sam se okliznula na putu do posla me je podsetilo da nam je stigla jesen, a sa njom i sezona sajmova knjiga. Za Rajke veoma važan mesec oktobar donosi sajam u Frankfurtu a zatim, nadamo se, i Beogradski sajam knjiga.
Foto: Unsplash
Za nas počinje sezona u kojoj čitamo i do 4 knjige nedeljno, u nadi da ćemo pronaći originalne, kvalitetne i primamljive romane za našu produkciju. Koliko volimo da idemo na strane sajmove da kupujemo prava na nove naslove toliko volimo i da na našem sajmu prodajemo te iste knjige kada izađu na srpskom jeziku. Danas ćemo se osvrnuti na nekoliko knjiga koje smo spazile baš na sajmovima u Londonu i Frankfurtu, koje su kasnije postale i vaši favoriti.
„Metropolis: Istorija grada, najvećeg izuma čovečanstva“ – Ben Vilson
Vodeći čitaoce kroz slavne gradove u rasponu od oko 7.000 godina, autor razotkriva inovacije koje je svaki od njih iznedrio: nauku o građanskim pravima na atinskoj agori, globalnu trgovinu u Bagdadu u devetom veku, finansijsko poslovanje u kafanama Londona, porodični komfor u srcu Amsterdama, šepurenje u Parizu u doba bel epoka. U moderno doba ispituje se uticaj vertikalne gradnje u Njujorku, širenje predgrađa u Los Anđelesu i ekološko preoblikovanje Šangaja u dvadeset prvom veku. Živopisno i eruditski napisan, neizmerno zanimljiv i neodoljiv, „Metropolis“ je proputovanje svetom ljudskih dostignuća.
Vodeći čitaoce kroz slavne gradove u rasponu od oko 7.000 godina, autor razotkriva inovacije koje je svaki od njih iznedrio: nauku o građanskim pravima na atinskoj agori, globalnu trgovinu u Bagdadu u devetom veku, finansijsko poslovanje u kafanama Londona, porodični komfor u srcu Amsterdama, šepurenje u Parizu u doba bel epoka. U moderno doba ispituje se uticaj vertikalne gradnje u Njujorku, širenje predgrađa u Los Anđelesu i ekološko preoblikovanje Šangaja u dvadeset prvom veku. Živopisno i eruditski napisan, neizmerno zanimljiv i neodoljiv, „Metropolis“ je proputovanje svetom ljudskih dostignuća.
„Sasvim obična porodica“ – Matijas Edvardson
Osamnaestogodišnja Stela Sandel je optužena za brutalno ubistvo čoveka skoro petnaest godina starijeg od nje. Ona je obična tinejdžerka iz ugledne lokalne porodice. Iz kog razloga bi mogla da poznaje sumnjivog biznismena, a kamoli da ga ubije? Stelin otac, sveštenik, i majka, advokat za krivično pravo i odbranu, stavljaju na test svoja moralna načela braneći svoju ćerku, dok se trude da shvate zašto je ona osumnjičena. Ispričana kroz neobičnu, trodelnu strukturu, ova knjiga postavlja pitanje: koliko dobro poznajete svoju decu? Koliko daleko biste otišli da biste ih zaštitili?
Osamnaestogodišnja Stela Sandel je optužena za brutalno ubistvo čoveka skoro petnaest godina starijeg od nje. Ona je obična tinejdžerka iz ugledne lokalne porodice. Iz kog razloga bi mogla da poznaje sumnjivog biznismena, a kamoli da ga ubije? Stelin otac, sveštenik, i majka, advokat za krivično pravo i odbranu, stavljaju na test svoja moralna načela braneći svoju ćerku, dok se trude da shvate zašto je ona osumnjičena. Ispričana kroz neobičnu, trodelnu strukturu, ova knjiga postavlja pitanje: koliko dobro poznajete svoju decu? Koliko daleko biste otišli da biste ih zaštitili?
„Najkraća istorija Nemačke“ – Džejms Hoz
Koliko je Germanija zaista postala rimska? Jesu li Germani razorili kulturu Rima ili su je nasledili? Kada su prvi put pošli na istok i jesu li ikada stvarno tamo vladali? Kako je Nemačka vekovima bila vlada bez centralne moći u srcu Evrope? Kako je rođena Pruska? Da li je Bizmark ujedinio Nemačku ili ju je pokorio? Gde su koreni Trećeg rajha Adolfa Hitlera? Kakvim čudom se iz ruševina podigla bolja Nemačka? Da li je danas Nemačka poslednji bastion industrijskog napretka i racionalne politike? Ili su EU i evro tek fasada nove nemačke hegemonije?
Koliko je Germanija zaista postala rimska? Jesu li Germani razorili kulturu Rima ili su je nasledili? Kada su prvi put pošli na istok i jesu li ikada stvarno tamo vladali? Kako je Nemačka vekovima bila vlada bez centralne moći u srcu Evrope? Kako je rođena Pruska? Da li je Bizmark ujedinio Nemačku ili ju je pokorio? Gde su koreni Trećeg rajha Adolfa Hitlera? Kakvim čudom se iz ruševina podigla bolja Nemačka? Da li je danas Nemačka poslednji bastion industrijskog napretka i racionalne politike? Ili su EU i evro tek fasada nove nemačke hegemonije?
„Moja sestra serijski ubica“ – Ojinkan Brejtvejt
Likovi Ojinkan Brejtvejt su spektakularni. Istovremeno uspevaju da budu predvidljivi, ali i svojeglavi. Na prvi pogled, svaki lik živi život koji stereotipno oslikava njihov spoljašnji izgled. Starija sestra Korede po svoj prilici izgleda solidno i ističe se kao glavna medicinska sestra, a mlađa prelepa sestra Ajula radi kao modni dizajner i često menja partnere. Međutim, one dele tajnu zbog koje nisu bitni ni izgled, ni zanimanje. Na kraju knjige zapitaćete se: „Da li žena na naslovnici zapravo predstavlja obe sestre?“
Likovi Ojinkan Brejtvejt su spektakularni. Istovremeno uspevaju da budu predvidljivi, ali i svojeglavi. Na prvi pogled, svaki lik živi život koji stereotipno oslikava njihov spoljašnji izgled. Starija sestra Korede po svoj prilici izgleda solidno i ističe se kao glavna medicinska sestra, a mlađa prelepa sestra Ajula radi kao modni dizajner i često menja partnere. Međutim, one dele tajnu zbog koje nisu bitni ni izgled, ni zanimanje. Na kraju knjige zapitaćete se: „Da li žena na naslovnici zapravo predstavlja obe sestre?“
„Velika sestra, Mala sestra, Crvena sestra“ – Jung Čang
U ovoj zajedničkoj biografiji u kojoj se smenjuju intimne priče i burni događaji Jung Čang nam otkriva živote tri očaravajuće žene koje su doprinele stvaranju Kine 20. veka. Ovo je priča o ljubavi, ratu, intrigama, hrabrosti, glamuru i izdaji koja nas vodi na dugo putovanje od Kantona preko Havaja, Njujorka i Berlina, gde su sestre bile u egzilu, do tajnih prostorija za sastanke u Moskvi, kompleksa u kojima je boravila komunistička elita u Pekingu i centara moći na Tajvanu.
U ovoj zajedničkoj biografiji u kojoj se smenjuju intimne priče i burni događaji Jung Čang nam otkriva živote tri očaravajuće žene koje su doprinele stvaranju Kine 20. veka. Ovo je priča o ljubavi, ratu, intrigama, hrabrosti, glamuru i izdaji koja nas vodi na dugo putovanje od Kantona preko Havaja, Njujorka i Berlina, gde su sestre bile u egzilu, do tajnih prostorija za sastanke u Moskvi, kompleksa u kojima je boravila komunistička elita u Pekingu i centara moći na Tajvanu.
„Sve što znam o ljubavi“ – Doli Olderton
Ludo zabavna, ali ponekad i dirljiva do suza, posvećena izlaženju na kraj sa svim vrstama ljubavi koje vas usput snađu, vrcava, puna duha, topline i humora, „Sve što znam o ljubavi“ prepliće lične ispovesti sa satiričnim zapažanjima, kratkim podsetnicima, receptima za slasna jela i raznim vinjetama u kojima će delić sebe prepoznati žene svih životnih doba – i pritom će se smejati sve dok ne padnu sa stolice.
Ludo zabavna, ali ponekad i dirljiva do suza, posvećena izlaženju na kraj sa svim vrstama ljubavi koje vas usput snađu, vrcava, puna duha, topline i humora, „Sve što znam o ljubavi“ prepliće lične ispovesti sa satiričnim zapažanjima, kratkim podsetnicima, receptima za slasna jela i raznim vinjetama u kojima će delić sebe prepoznati žene svih životnih doba – i pritom će se smejati sve dok ne padnu sa stolice.
„Ubistva pod cvetnim mesecom“ – Dejvid Gren
U „Ubistvima pod cvetnim mesecom“ Dejvid Gren obelodanjuje šokantne zločine i seriju hladnokrvnih ubistava. Zasnovana na dugogodišnjem istraživanju i novootkrivenim dokazima, knjiga je remek-delo dokumentarne literature. Ali pre svega, ovo je optužnica protiv bezobzirnosti i predrasuda prema Indijancima koje su omogućile da ubice ostanu toliko dugo na slobodi.
Autor teksta: Dunja Lozuk
U „Ubistvima pod cvetnim mesecom“ Dejvid Gren obelodanjuje šokantne zločine i seriju hladnokrvnih ubistava. Zasnovana na dugogodišnjem istraživanju i novootkrivenim dokazima, knjiga je remek-delo dokumentarne literature. Ali pre svega, ovo je optužnica protiv bezobzirnosti i predrasuda prema Indijancima koje su omogućile da ubice ostanu toliko dugo na slobodi.
Autor teksta: Dunja Lozuk
