Ovaj vešto napisani roman genijalan je spoj besmislenog užasa i zajedljivog humora o životu u gradu koji je razoren ratom i u kome je nasilništvo postalo normalna pojava. Čas jeziv, čas nadrealan, roman „Frankenštajn u Bagdadu“ obezbedio je Ahmedu Sadaviju internacionalnu nagradu za najbolji arapski roman 2014. godine.

Od zalutalih duša i osvetoljubivih leševa, preko eksplozija bombi u automobilima, što je postalo svakodnevna pojava, pa sve do Amerikanaca koji u dosluhu sa vladom pokušavaju da stvore prividno „uravnoteženo“ stanje na ulicama kako bi zadobili bolju poziciju u pregovorima, skoro sve što možete da zamislite naći ćete na ulicama Bagdada te 2005. godine. Smrt je sveprisutna, a sam život će ponekad bukvalno zavisiti od toga kojom ulicom ćete određenog dana odlučiti da se uputite svojoj kući.

„Ja sam prvi istinski Iračanin“, čudovište će smelo izgovoriti. Nastalo omaškom ciničnog sakupljača otpadaka, čudovište je sklepano od delova tela ljudi koji su nastradali na ulicama prestonice Iraka (pritom i različitih etničkih pripadnosti) koje sada žudi da osveti njihovu smrt. To je, samo po sebi, upečatljiva alegorija na temu divljaštva rata. Pritom, ova priča slobodno koketira sa nadrealnim i brutalno realističnim, oslikavajući raznolike iračke junake. Izuzetna u opsegu i domišljatosti, Sadavijeva suptilno politička, a ipak i živopisno metaforička priča je kristalno jasan podsetnik kako nasilje prouzrokuje nasilje.

Autor: Rabi Salim
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Aleksandra Branković