Sara Bledel je u Danskoj kraljica kriminalističkih romana. Razgovarali smo s njom o romanu „Povratak nestale“, o junakinji Luiz Rik, tabu temama koje istražuje, i šta je neophodno da bi se napisala dobra knjiga.

Sara Bledel, autorka bestselera „Zaboravljene devojčice“ i „Staza smrti“, u novom mračnom trileru o istražiteljki Luiz Rik „Povratak nestale“ bavi se kontroverznim društvenim temama, u kojima preispituje granice ljudskog razumevanja i empatije.

Dok vešto prepliće odlično opisane stroge procedure sa slojevitim likovima, uz neočekivane obrte i napetosti, novi roman još jedan je pokazatelj kako se piše autentična i ubedjiva priča.

Kada ste „upoznali“ Luiz Rik? Sećate li se kako je izgledao „susret“?

Bila sam pod velikim stresom na poslu, a moji mehanizmi za suočavanje bili su stvaranje priča u mojoj glavi. Počela sam razmišljati o novinarki koja je ubijena u Kopenhagenu, i odmah sam znala da će glavni lik biti Luiz Rik.

Možete li, za čitaoce koji se još nisu upoznali sa Vašim serijalom, napisati nešto više o Luiz Rik? Kakav je njen odnos sa Kamilom Lind, odnosno Ajkom Nordstremom?

Luiz Rik je vrlo samosvesna osoba. Posvećena je karijeri i vrlo odgovorna. Iako je „tvrd orah“, ima vrlo nežnu i emotivnu stranu. Kamila je njena najbolja drugarica i, na neki način, njen izabrani životni partner. One su jedna drugoj najvažnije osobe, čak i ako imaju veze s muškarcima, uvek gravitiraju jedna prema drugoj kada život postane izazovan. Ajk je njen partner na poslu i s vremenom razvijaju dublji odnos.

U Vašim romanima ima mnogo više od ubistava. Obrađujete tabu teme kao što su: eutanazija, obolela deca koju roditelji napuštaju, čime Vaši romani dobijaju na dubokoj emotivnosti. Kakav je odjek izaziva bavljenje kontroverznim pitanjima? Nailazite li na otpor javnosti?

Naravno, neki ljudi možda ne vole takve teme, ali zaista nisam imala loše reakcije zbog toga. Mislim da su ljudi zavoleli Luiz i Kamilu na isti način kao i ja, i to je divno.

U svojim romanima realistično „slikate“ junake svog serijala: niti su svi negativci istinski zli, niti su pozitivni junaci oličenje dobrote. Kako pronalazite ravnotežu?

Mislim da pišem ono što je prirodno u tom smislu. Nismo uvek svi ni dobri ni loši – ali određene okolnosti mogu probuditi različite strane u nama. Ljudi su toliko kompleksni, i balans je upravo u tome – prikazati ih kao ljude čak i kada imaju više zla u sebi.

Da li od samog početka imate jasan naum kako će priča izgledati i držite se kursa do kraja, ili se dogodi da priča preuzme kormilo i odvede Vas tamo gde se niste nadali?

Trošim mnogo vremena na planiranje, trebalo bi da vidite moj sto na početku priče kada dobija formu. Uvek ima stotinu raznobojnih papirića koji prate različite zaplete.

Da li je potrebno da pisac probudi u sebi radoznalo i maštovito dete kako bi napisao dobar roman?

Smatram da radoznalost i maštovitost zasigurno pomažu u kreativnosti. Ali napisati knjigu zahteva mnogo discipline, praćenje rokova, krugove povratnih informacija s urednicima. Dakle, kombinacija pronalaženja unutrašnjeg deteta i odgovornog odraslog je ključna.

Šta nordijski noar čini popularnim među čitaocima? Šta ga čini jedinstvenim i drugačijim od ostalih romana kriminalističkog žanra drugih zemalja?

Verujem da ideja o hladnom i surovom pejzažu na severu stvara odličnu atmosferu za dešavanje zločina. I mislim da to ima uticaja i na nas, autore nordijskog noara, provedemo li toliko meseci u tami, što dovodi do zaista dobrih priča o zločinima. (smeh)

Kada biste birali pet omiljenih pisaca s kojima biste rešavali najzamršenije slučajeve, koji bi to pisci bili? Koji su, pored Vas, najčitaniji savremeni danski pisci? Na koga da obratimo posebnu pažnju?

Karin Sloter, Irsa Sigurdardotir, Kamila Lekberg, Eli Grifits, Emeli Šep.

Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 37
Foto: Les Kaner