Samuel Bjerk: Drugačije su misli u mojoj glavi
Nekada je Frude Sander Ejen (1969) u rodnoj Norveškoj bio rok zvezda, a onda je počeo da piše i uzeo pseudonim Samuel Bjerk. Pod tim imenom je napisao roman „Anđeo u šumi“, koji je osvojio kritiku i čitaoce širom sveta i dospeo na prvo mesto bestselera časopisa Špigl. Posle ovog trilera usledila je serija o junacima Miji i Holgeru, u kojoj su objavljeni i naslovi „Sova“ i „Dečak koji je voleo jelene“.
Ove njegove knjige su u izdanju Lagune postale popularne i kod nas, a na pitanje kako se odlučio da se upusti u stvaralačku avanturu pisanja kaže:
„Jedna norveška izdavačka kuća je organizovala konkurs pod nazivom ‘Sledeći veliki norveški kriminalistički roman’. Nagrada za pobednika je iznosila 50.000 evra. Želeo sam da izazovem sebe, da vidim mogu li da pobedim. Pomislio sam: koliko ovo može biti teško?“
Da li je postojao konkretan povod zbog koga ste se opredelili baš za žanr trilera?
Odlučio sam se jer trilere čita najveći broj ljudi širom sveta. Napisao sam dve knjige koje su u drugom žanru i one jesu imale odlične kritike, ali su se samo u Norveškoj dobro prodavale. Želeo sam svoj stil pisanja da ugradim u novi žanr, da pokušam da ga učinim zanimljivijim.
Na čemu ste insistirali pri formiranju likova glavnih junaka Holgera i Mije? Po čemu se oni razlikuju od ostalih mnogobrojnih policijskih detektiva?
Nisam siguran koliko se Holger i Mija razlikuju od drugih likova. Oboje se bore sa sopstvenim životima kao i mnogi drugi. Jedina je razlika možda u tome što u mojim knjigama saznate mnogo više o ličnom životu i misaonom procesu likova nego što to možete da saznate u drugim knjigama.
Kako pronalazite teme za knjige?
Zapravo ne znam odgovor na ovo pitanje. Samo idem naokolo i pokušavam da smislim nešto što mi je dovoljno zanimljivo. I kada nađem ideju, testiram je da vidim da li je dobra. Stalno dobijam čudne ideje. Skoro sam posetio prijatelja. Moj prijatelj je zajedno sa horom otišao u Srbiju drugi put. Pri povratku od prijatelja jednostavno sam morao da stanem nasred ulice, pala mi je luda ideja na pamet za knjigu. Mislim da moja glava radi malo drugačije od glava drugih ljudi.
Najavili ste da će Vaš serijal imati šest knjiga, imate li već ideje za buduće dve?
Rekao sam da će serijal imati najmanje šest knjiga, ali izgleda da će ih biti još. Već sam počeo da pišem petu knjigu, ali imam prilično dobru ideju o čemu će biti reči u šestoj, sedmoj i osmoj knjizi.
Kako objašnjavate pravi bum skandinavskog trilera u poslednjih desetak godina?
Nisam siguran zašto ljudi širom sveta vole trilere iz male Norveške. Neki kažu da je Skandinavija izolovana i egzotična, pa je možda i to razlog. Takođe, ovde imamo sjajnu tradiciju pisanja trilera sa psihološkom tematikom i pisci to sve više ugrađuju u svoje knjige, tako da i to može biti jedan od razloga popularnosti.
Zbog čega ste odlučili da uzmete pseudonim pod kojim pišete romane?
Mnogo godina se bavim umetnošću, pišem knjige, pravim muziku i pišem predstave. Hteo sam da ne znaju ime pisca i da uživaju samo u knjigama. Planirao sam da nikada nikome ne kažem ko je napisao te knjige, da to ostane tajna zauvek. Međutim, jednom se moj prijatelj napio i rekao jednom novinaru ko piše knjige i to je sve pokvarilo. Mada sada mogu da putujem po svetu i pričam o svojim knjigama.
Autor: D. Bogutović
Izvor: Novosti
„Jedna norveška izdavačka kuća je organizovala konkurs pod nazivom ‘Sledeći veliki norveški kriminalistički roman’. Nagrada za pobednika je iznosila 50.000 evra. Želeo sam da izazovem sebe, da vidim mogu li da pobedim. Pomislio sam: koliko ovo može biti teško?“
Da li je postojao konkretan povod zbog koga ste se opredelili baš za žanr trilera?
Odlučio sam se jer trilere čita najveći broj ljudi širom sveta. Napisao sam dve knjige koje su u drugom žanru i one jesu imale odlične kritike, ali su se samo u Norveškoj dobro prodavale. Želeo sam svoj stil pisanja da ugradim u novi žanr, da pokušam da ga učinim zanimljivijim.
Na čemu ste insistirali pri formiranju likova glavnih junaka Holgera i Mije? Po čemu se oni razlikuju od ostalih mnogobrojnih policijskih detektiva?
Nisam siguran koliko se Holger i Mija razlikuju od drugih likova. Oboje se bore sa sopstvenim životima kao i mnogi drugi. Jedina je razlika možda u tome što u mojim knjigama saznate mnogo više o ličnom životu i misaonom procesu likova nego što to možete da saznate u drugim knjigama.
Kako pronalazite teme za knjige?
Zapravo ne znam odgovor na ovo pitanje. Samo idem naokolo i pokušavam da smislim nešto što mi je dovoljno zanimljivo. I kada nađem ideju, testiram je da vidim da li je dobra. Stalno dobijam čudne ideje. Skoro sam posetio prijatelja. Moj prijatelj je zajedno sa horom otišao u Srbiju drugi put. Pri povratku od prijatelja jednostavno sam morao da stanem nasred ulice, pala mi je luda ideja na pamet za knjigu. Mislim da moja glava radi malo drugačije od glava drugih ljudi.
Najavili ste da će Vaš serijal imati šest knjiga, imate li već ideje za buduće dve?
Rekao sam da će serijal imati najmanje šest knjiga, ali izgleda da će ih biti još. Već sam počeo da pišem petu knjigu, ali imam prilično dobru ideju o čemu će biti reči u šestoj, sedmoj i osmoj knjizi.
Kako objašnjavate pravi bum skandinavskog trilera u poslednjih desetak godina?
Nisam siguran zašto ljudi širom sveta vole trilere iz male Norveške. Neki kažu da je Skandinavija izolovana i egzotična, pa je možda i to razlog. Takođe, ovde imamo sjajnu tradiciju pisanja trilera sa psihološkom tematikom i pisci to sve više ugrađuju u svoje knjige, tako da i to može biti jedan od razloga popularnosti.
Zbog čega ste odlučili da uzmete pseudonim pod kojim pišete romane?
Mnogo godina se bavim umetnošću, pišem knjige, pravim muziku i pišem predstave. Hteo sam da ne znaju ime pisca i da uživaju samo u knjigama. Planirao sam da nikada nikome ne kažem ko je napisao te knjige, da to ostane tajna zauvek. Međutim, jednom se moj prijatelj napio i rekao jednom novinaru ko piše knjige i to je sve pokvarilo. Mada sada mogu da putujem po svetu i pričam o svojim knjigama.
Autor: D. Bogutović
Izvor: Novosti
Autor: Samuel Bjerk
