Radnja romana „S ove bande moje gore“, drugog dela trilogije „Brda od pelina“ Jasenke Lalović oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. Njihove sudbine osvetljavaju svet koji objedinjuje i onu i ovu stranu iste gore. Identifikujući se s njima, shvatamo da nas sve iste muke muče, da su nam radosti svima zajedničke i da nas verovanja i duboko ukorenjena tradicija neraskidivo povezuju. Ovo delo nas podseća ko smo i u koje vrednosti verujemo.

„Simbolično, ona i ova banda jedne te iste gore-planine ukazuju da ceo naš život se svodi na večito jedinstvo suprotnosti. U tom dualizmu tragamo za mnogim životnim odgovorima zabludno verujući da se nalaze na jednoj ili drugoj strani našeg bića, da to što jesmo jedno drugo isključuje. Ne pomišljamo da se prave odluke i istina kriju baš tamo gde se obe bande sastavljaju, obično na samom vrhu. Vrh svih gora, uspona, podrazumeva uložen napor da bi se savladale i tek sa tog mesta u stanju smo da razumemo obe njene strane i shvatimo da su jedna drugoj neophodne, da se međusobno podupiru i da jedino tako mogu da traju. Jedna bez druge survale bi se u ambis bez naznake da su ikad stremile visinama“, kaže autorka.

„Sve što sam postavila kao vrednosti u prvom romanu, tradiciju, moral, uverenja i verovanja, u ovom nastavku nailazi na iskušenje novog, posleratnog doba. To je trenutak kada smo krupnim koracima grabili ka svetloj budućnosti i često zaboravljali da se osvrnemo na ono što ostavljamo iza sebe. Dok sam pisala ove redove, tragala sam za odgovorom na pitanje koje nas i danas muči: gde se krije prava mera, koja je dovoljno čvrsta potpora, spona, temelj da narod napreduje, a da, sa druge strane, ne izgubi sebe? Gde je uporište za sve ono što se sticalo i branilo vekovima? Da li gen u nama prepoznaje trenutak u kome je nužno da se probudi i da nas opomene? Da li smo svesni odgovornosti pred pokolenjima, ujedno obaveze pred precima, da moramo biti dovoljno čvrsta alka u tom vremenskom lancu između prošlosti i budućnosti? Duboko verujem da su odgovore na ova i mnoga druga pitanja poznavale one kojima je od pamtiveka bilo povereno da budu čuvarke ognjišta, čija toplina je zidove kuće pretvarala u dom, koje su i pored svoje neukosti mudro sastavljale za trpezom sve ono što se muškom umu i peru činilo nespojivo, šaljući time snažnu poruku da se moramo učiti pomirljivosti i zajedništvu. Nažalost, nismo ih dovoljno pažljivo osluškivali. Možda je upravo to razlog zbog kojeg smo tu gde jesmo, skloni predrasudama, lakim izopštavanjima, još lakšim osudama... Nismo naučili kako se ljudi sastavljaju i pored mnogih raznolikosti koje im na koncu pripadaju. Tu tajnu zbrajanja, one su znale i po njoj živele.

Ovaj roman glavne junakinje iz prvog dela dovodi u poziciju da postanu sporedne, a one koje su se provlačile kao skrajnute, prikazaće ih kao ključne. Baš kao što biva u životu, ono nevidljivo, tiho, ponekad nepravedno gurnuto po strani, podrazumevano, neretko je okosnica mnogih srećnijih, ali ipak tuđih, sudbina od onih koje su njima bile dodeljene. Dostojanstvo kojim se iznosi takav životni usud, po nepravdi ili nekoj višoj pravdi, vredan je svakog divljenja. Naspram tih veličina, moja reč, i pored ovih redova koje sam takvim ženama posvetila, ostaje slaba.“

„S ove bande moje gore“ Jasenke Lalović možete naći od petka 25. novembra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.