Roman zasnovan na iskustvima iz sibirskog zatvora: „Zapisi iz mrtvog doma“ Fjodora Dostojevskog stižu 28. aprila u knjižare
„Zapisi iz mrtvog doma“ Fjodora Mihailoviča Dostojevskog su poluautobiografski roman zasnovan na njegovim iskustvima u sibirskom zatvoru. Kroz priče zatvorenika, roman opisuje surovost ruskog kaznenog sistema, psihologiju osuđenika i snagu ljudskog duha u ekstremnim uslovima.
Godine 1849. Dostojevski je zbog sumnje da širi previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju po vlast osuđen na smrt. Kazna je, međutim, preinačena, pa je u sibirskom kazamatu proveo četiri godine.
Knjiga koju je napisao nakon puštanja na slobodu zasnovana na beleškama koje je krišom izneo iz zatvora, ne samo da mu je donela slavu, već je i utemeljila tradiciju ruske logorske literature. „Zapisi iz mrtvog doma“ prikazuju brutalne kazne, sukobe, izdaje i psihološke posledice zatočeništva, a iz njih se iščitava piščeva optužba nepravednog društvenog uređenja koje je, kako je smatrao, nemilosrdno uništavalo ponajbolje izdanke svog naroda.
Posrnuli plemić Aleksandar Gorjančikov, pripovedač „Zapisa“, otkriva nepatvorenu humanost svojih sapatnika, i prenosi je kroz njihove portrete u kojima se naglašava kontrast između dobrote ljudi s kojima deli robijašku svakodnevicu i prestupa koji su ih odveli na robiju.
„Ne znam ni za jednu bolju knjigu u celokupnoj novijoj književnosti, uključujući tu i Puškina. Nije začudan ton, nego gledište: iskreno, prirodno i hrišćansko. Dobra, poučna knjiga“, napisao je Lav Tolstoj za knjigu „Zapisi iz mrtvog doma“.
Ovu knjigu jednog od najvećih pisaca svih vremena možete pronaći od ponedeljka 28. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Godine 1849. Dostojevski je zbog sumnje da širi previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju po vlast osuđen na smrt. Kazna je, međutim, preinačena, pa je u sibirskom kazamatu proveo četiri godine.
Knjiga koju je napisao nakon puštanja na slobodu zasnovana na beleškama koje je krišom izneo iz zatvora, ne samo da mu je donela slavu, već je i utemeljila tradiciju ruske logorske literature. „Zapisi iz mrtvog doma“ prikazuju brutalne kazne, sukobe, izdaje i psihološke posledice zatočeništva, a iz njih se iščitava piščeva optužba nepravednog društvenog uređenja koje je, kako je smatrao, nemilosrdno uništavalo ponajbolje izdanke svog naroda.
Posrnuli plemić Aleksandar Gorjančikov, pripovedač „Zapisa“, otkriva nepatvorenu humanost svojih sapatnika, i prenosi je kroz njihove portrete u kojima se naglašava kontrast između dobrote ljudi s kojima deli robijašku svakodnevicu i prestupa koji su ih odveli na robiju.
„Ne znam ni za jednu bolju knjigu u celokupnoj novijoj književnosti, uključujući tu i Puškina. Nije začudan ton, nego gledište: iskreno, prirodno i hrišćansko. Dobra, poučna knjiga“, napisao je Lav Tolstoj za knjigu „Zapisi iz mrtvog doma“.
Ovu knjigu jednog od najvećih pisaca svih vremena možete pronaći od ponedeljka 28. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
