Roman „Hipi“ Paula Koelja sadrži najviše autobiograskih elemenata do sada
Putovanje autobusom od Amsterdama do Istanbula jednog mladog Brazilca, dugokosog pobornika ideje o „miru i ljubavi“ koje se odigralo sedamdesetih godina prošlog veka, okosnica je romana „Hipi“ Paula Koelja, dela sa najviše detalja iz autorovog života dosad.
Ovo je dvadeseti roman Paula Koelja, najčitanijeg i najprevođenijeg brazilskog autora na svetu, čija su dela prodata u više od 225 miliona primeraka na njegovom maternjem portugalskom, kao i na još 80 svetskih jezika u 170 zemalja širom sveta.
Pisac nas uverava u istinitost skoro svih događaja opisanih na 253 strane njegovog novog romana i kaže da mu je jedini cilj bio da oživi san o promenama i miru jedne generacije koja se usudila da se suprotstavi normama zapadne civilizacije.
„Paulo je mršav mladić koji želi da postane pisac, pušta kosu i bradu i odlazi u svet u potrazi za slobodom i dubljim značajem ljudskog postojanja“, objašnjava nam recenzija najnovijeg romana čuvenog autora mnogobrojnih bestselera kao što su „Dnevnik jednog čarobnjaka“ i „Alhemičar“.
U ovom romanu, pisac otkriva epizode iz svog života kao što je hapšenje u vreme brazilske vojne diktature pod optužbom za terorizam 1970. godine, putovanje autostopom sa svojom devojkom po zemljama Južne Amerike kako bi videli čuveni Maču Pikču i odluka da otputuje u Amsterdam koji je u ono vreme bio važno stecište hipi kulture.
U Amsterdam stiže u septembru 1970. godine i istog dana na trgu Dam, koji se može smatrati hipi rajem isto koliko i londonski Trafalgar Skver, upoznaje Holanđanku Karlu koja mu predlaže putovanje „Magičnim autobusom“ čak u Nepal.
Na ovom putovanju, saputnici proživljavaju neuobičajenu ljubavnu priču i mnoge duboke lične promene, pri tome usvajajući nove životne vrednosti.
Roman je ujedno i priča o svim putnicima „Magičnog autobusa“. Jedan od vozača je pričao kako je u staroj folksvagen bubi, koja je preživela sve njegove avanture, putovao po Africi i delio medicinske potrepštine siromašnom stanovništvu. Jedan putnik je prethodno bio izvršni direktor u poznatoj francuskoj multinacionalnoj korporaciji, a na putovanje autobusom je krenuo zajedno sa svojom kćerkom, koja je kao maoistički aktivista učestvovala u majskim protestima ’68 u Parizu.
U skorašnjem intervjuu, Koeljo je potvrdio da su svi događaji koje opisuje istiniti, iako je dozvolio sebi malo umetničke slobode tako što je svoja tri hapšenja u Brazilu spojio u jedinstvenu epizodu u romanu, a o ovoj temi inače nikada ranije nije javno govorio.
„Nikada nisam ništa rekao. To je bio užasan period… Biti u zatvoru je najgore što može da vam se desi. A još je gore biti u zatvoru kada niste krivi. A koji je bio zločin Paula Koelja? Pesma koju nisu razumeli“, kaže pisac, prisećajući se svog kantautorskog iskustva zajedno sa čuvenim brazilskim rokerom Raulom Seišasom.
U romanu, Koeljo, kao hipik, preispituje „buržoasko liocemerje i logiku sistema koji je okrenut konzumerizmu, kao i akumuliranju novca od strane kapitalista i buni se protiv dogme takozvanih levičarskih „revolucionara“, koji se u suštini nisu odrekli autoritarne ideologije i konzervativnog načina ponašanja“.
Za ovog autora koji je član Brazilske književne akademije od 2002. godine i ambasador mira Ujedinjenih nacija od 2007, novi roman „Hipi“ predstavlja delo koje je autobiografsko u većoj meri čak i od romana „Zahir“ iz 2005. godine, koji govori o hodočašću nepoznatog pisca do mesta Santjago de Kompostela, u potrazi za odgovorima na svoje duhovne nedoumice.
Izvor: efe.com
Prevod: Sonja Laštro
Ovo je dvadeseti roman Paula Koelja, najčitanijeg i najprevođenijeg brazilskog autora na svetu, čija su dela prodata u više od 225 miliona primeraka na njegovom maternjem portugalskom, kao i na još 80 svetskih jezika u 170 zemalja širom sveta.
Pisac nas uverava u istinitost skoro svih događaja opisanih na 253 strane njegovog novog romana i kaže da mu je jedini cilj bio da oživi san o promenama i miru jedne generacije koja se usudila da se suprotstavi normama zapadne civilizacije.
„Paulo je mršav mladić koji želi da postane pisac, pušta kosu i bradu i odlazi u svet u potrazi za slobodom i dubljim značajem ljudskog postojanja“, objašnjava nam recenzija najnovijeg romana čuvenog autora mnogobrojnih bestselera kao što su „Dnevnik jednog čarobnjaka“ i „Alhemičar“.
U ovom romanu, pisac otkriva epizode iz svog života kao što je hapšenje u vreme brazilske vojne diktature pod optužbom za terorizam 1970. godine, putovanje autostopom sa svojom devojkom po zemljama Južne Amerike kako bi videli čuveni Maču Pikču i odluka da otputuje u Amsterdam koji je u ono vreme bio važno stecište hipi kulture.
U Amsterdam stiže u septembru 1970. godine i istog dana na trgu Dam, koji se može smatrati hipi rajem isto koliko i londonski Trafalgar Skver, upoznaje Holanđanku Karlu koja mu predlaže putovanje „Magičnim autobusom“ čak u Nepal.
Na ovom putovanju, saputnici proživljavaju neuobičajenu ljubavnu priču i mnoge duboke lične promene, pri tome usvajajući nove životne vrednosti.
Roman je ujedno i priča o svim putnicima „Magičnog autobusa“. Jedan od vozača je pričao kako je u staroj folksvagen bubi, koja je preživela sve njegove avanture, putovao po Africi i delio medicinske potrepštine siromašnom stanovništvu. Jedan putnik je prethodno bio izvršni direktor u poznatoj francuskoj multinacionalnoj korporaciji, a na putovanje autobusom je krenuo zajedno sa svojom kćerkom, koja je kao maoistički aktivista učestvovala u majskim protestima ’68 u Parizu.
U skorašnjem intervjuu, Koeljo je potvrdio da su svi događaji koje opisuje istiniti, iako je dozvolio sebi malo umetničke slobode tako što je svoja tri hapšenja u Brazilu spojio u jedinstvenu epizodu u romanu, a o ovoj temi inače nikada ranije nije javno govorio.
„Nikada nisam ništa rekao. To je bio užasan period… Biti u zatvoru je najgore što može da vam se desi. A još je gore biti u zatvoru kada niste krivi. A koji je bio zločin Paula Koelja? Pesma koju nisu razumeli“, kaže pisac, prisećajući se svog kantautorskog iskustva zajedno sa čuvenim brazilskim rokerom Raulom Seišasom.
U romanu, Koeljo, kao hipik, preispituje „buržoasko liocemerje i logiku sistema koji je okrenut konzumerizmu, kao i akumuliranju novca od strane kapitalista i buni se protiv dogme takozvanih levičarskih „revolucionara“, koji se u suštini nisu odrekli autoritarne ideologije i konzervativnog načina ponašanja“.
Za ovog autora koji je član Brazilske književne akademije od 2002. godine i ambasador mira Ujedinjenih nacija od 2007, novi roman „Hipi“ predstavlja delo koje je autobiografsko u većoj meri čak i od romana „Zahir“ iz 2005. godine, koji govori o hodočašću nepoznatog pisca do mesta Santjago de Kompostela, u potrazi za odgovorima na svoje duhovne nedoumice.
Izvor: efe.com
Prevod: Sonja Laštro
