Roman „Aleks“ Pjera Lemetra nudi intrigantno zapletenu potragu za mračnom istinom
Napeta potraga za devojkom koju je oteo nepoznati napadač u uzbudljivom i krvavom trileru Pjera Lemetra.
Ako vas je košmar Vinstona Smita u sobi 101 iz romana „1984“ suviše uznemirio, onda je verovatno bolje da se držite dalje od trilera „Aleks“, prvog romana popularnog francuskog pisca Pjera Lemetra. Junakinja po kojoj roman nosi ime, lepa i usamljena, pokušava da ubedi sebe da je ne posmatra čovek sa druge strane ulice. Gotovo da je uverena u to, a onda je neko ugura u beli kombi, odvodi u napušteno skladište i podvrgava iskušenjima koja su na trenutke previše uznemirujuća i odvratna da neko čita o njima, a kamoli da ih zamisli. Ne želimo da spojlujemo o strahotama Lemetrove majstorski osmišljene otmice, ali evo primera Aleksinih misli: „Mokar pacov je još užasniji od suvog: krzno deluje prljavije, oči čkiljavije, još zlobnije. Kada je mokar, dugački rep izgleda sluzavo, kao da je životinja za sebe, zmija“.
Aleks pokušava da pobegne dok inspektor Kamij Verhuven kreće da reši misteriju njene otmice pre nego što bude suviše kasno. Sve što zna jeste da je žena oteta na ulici. Ne zna ko je ona niti zašto je ugrabljena – nema zahteva za otkup, a verovatnoća da će je naći živu smanjuje se sa svakim satom koji prolazi.
Dobitnik brojnih francuskih nagrada za kriminalističke romane, Lemetr je suviše vešt da bi se priključio autorima trilera koji jednostavno uživaju u uznemirujućim prizorima i krvavim zločinima. Tamo gde bi se neki drugi roman završio, „Aleks“ tek počinje, i roman iz napetog horora u kome čitalac brzo leti preko stranica, prerasta u intrigantno zapletenu potragu za mračnom istinom.
Lemetrovi likovi su takođe dobro osmišljeni. Kamij, junak detektiv, žrtva je majčine zavisnosti od duvana tokom trudnoće, pa nije porastao viši od metar i četrdeset pet centimetara. Prgav je, komplikovan, odlučan i, a to naročito iritira njegove nadređene, briljantan. Kako je to Lametr napisao: „Kada pokušava da bude skroman i suzdržan, deluje suviše teatralno, kao iz Rasinovog komada“. Njegova šarolika skupina pomagača kreće se od škrtog Armana, koji mažnjava cigarete od novih regruta i slatkiše od prodavca koga ispituje, do sjajno prikazanog lokalnog policajca koji ima naviku da „začinjava svoj razgovor engleskim rečima... „lično mi je to amjuzing kako kažu na engleskom... Rade kao bordel, veoma diskrit, kako kažu na engleskom“. Lemetr ih je nenametljivo oživeo preko njihovih čudnovatosti i kaprica, naročito sudiju koji napominje Kamiju da ne znaju da li se radi o zločincu muškog ili ženskog pola. „Kada napravi takve insinuacije, podsećajući ih da ništa nije dokazano, uvek napravi trenutak pauze da bi svi shvatili značaj podteksta.“
U romanu ima humora i likova na koje je vredno vratiti se ali „Aleks“ je pre svega triler pun uzbuđenja. Upravo u njima leži kvalitet ovog romana dok trijumfalno grabi ka svom neočekivanom ali ubedljivom finalu.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Vladimir Martinović
Ako vas je košmar Vinstona Smita u sobi 101 iz romana „1984“ suviše uznemirio, onda je verovatno bolje da se držite dalje od trilera „Aleks“, prvog romana popularnog francuskog pisca Pjera Lemetra. Junakinja po kojoj roman nosi ime, lepa i usamljena, pokušava da ubedi sebe da je ne posmatra čovek sa druge strane ulice. Gotovo da je uverena u to, a onda je neko ugura u beli kombi, odvodi u napušteno skladište i podvrgava iskušenjima koja su na trenutke previše uznemirujuća i odvratna da neko čita o njima, a kamoli da ih zamisli. Ne želimo da spojlujemo o strahotama Lemetrove majstorski osmišljene otmice, ali evo primera Aleksinih misli: „Mokar pacov je još užasniji od suvog: krzno deluje prljavije, oči čkiljavije, još zlobnije. Kada je mokar, dugački rep izgleda sluzavo, kao da je životinja za sebe, zmija“.
Aleks pokušava da pobegne dok inspektor Kamij Verhuven kreće da reši misteriju njene otmice pre nego što bude suviše kasno. Sve što zna jeste da je žena oteta na ulici. Ne zna ko je ona niti zašto je ugrabljena – nema zahteva za otkup, a verovatnoća da će je naći živu smanjuje se sa svakim satom koji prolazi.
Dobitnik brojnih francuskih nagrada za kriminalističke romane, Lemetr je suviše vešt da bi se priključio autorima trilera koji jednostavno uživaju u uznemirujućim prizorima i krvavim zločinima. Tamo gde bi se neki drugi roman završio, „Aleks“ tek počinje, i roman iz napetog horora u kome čitalac brzo leti preko stranica, prerasta u intrigantno zapletenu potragu za mračnom istinom.
Lemetrovi likovi su takođe dobro osmišljeni. Kamij, junak detektiv, žrtva je majčine zavisnosti od duvana tokom trudnoće, pa nije porastao viši od metar i četrdeset pet centimetara. Prgav je, komplikovan, odlučan i, a to naročito iritira njegove nadređene, briljantan. Kako je to Lametr napisao: „Kada pokušava da bude skroman i suzdržan, deluje suviše teatralno, kao iz Rasinovog komada“. Njegova šarolika skupina pomagača kreće se od škrtog Armana, koji mažnjava cigarete od novih regruta i slatkiše od prodavca koga ispituje, do sjajno prikazanog lokalnog policajca koji ima naviku da „začinjava svoj razgovor engleskim rečima... „lično mi je to amjuzing kako kažu na engleskom... Rade kao bordel, veoma diskrit, kako kažu na engleskom“. Lemetr ih je nenametljivo oživeo preko njihovih čudnovatosti i kaprica, naročito sudiju koji napominje Kamiju da ne znaju da li se radi o zločincu muškog ili ženskog pola. „Kada napravi takve insinuacije, podsećajući ih da ništa nije dokazano, uvek napravi trenutak pauze da bi svi shvatili značaj podteksta.“
U romanu ima humora i likova na koje je vredno vratiti se ali „Aleks“ je pre svega triler pun uzbuđenja. Upravo u njima leži kvalitet ovog romana dok trijumfalno grabi ka svom neočekivanom ali ubedljivom finalu.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Vladimir Martinović
