Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Neobično nas je obradovao post koji se pojavio noćas na Delfi Kutku. Borislav i Katarina Kosanović su odlučili da podele sa svima večernji ritual čitanja priče pred spavanje. Evo šta su nam poručili:
Drugari, svi koji ste roditelji, a mrzi vas da čitate deci za laku noć, Katarina i ja ćemo to činiti umesto vas dok god traju ovi virusni dani. Želeli smo malo da razbijemo monotoniju i budemo kreativni, pa smo odlučili da svako veče čitamo po jedno poglavlje za laku noć. Počeli smo sa knjigom „Hajduci“, Branislava Nušića i nadamo se da će vam se svideti. Naravno, nećemo svaki dan ovde deliti novi video, lako ćete nas pronaći na društvenim mrežama. Ovo je naš vid borbe, knjigom protiv korone. Čitajte, slušajte, samo ostanite u kući.
<p style="text-align: justify">Komediograf, pripovedač, romanopisac, novinar i diplomata Branislav Nušić rođen je u Beogradu 20. oktobra 1864. godine u cincarskoj porodici kao Alkibijad Nuša. Detinjstvo je proveo u Smederevu gde je završio osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu, započeo studije prva u Gracu i diplomirao na beogradskoj Velikoj školi. Postavši punoletan zvanično je promenio ime u Branislav Nušić. U devetnaestoj godini napisao je svoju prvu komediju <em>Narodni poslanik</em> koja će zbog političke nepodobnosti biti postavljena na scenu trinaest godina kasnije. Sličnu sudbinu imala je i njegova druga komedija <em>Sumnjivo lice </em>koja će na izviđenje čekati više od tri decenije. Kao dobrovoljac učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu 1885. što je opisao u zbirci <em>Pripovetke jednog kaplara</em>. Zbog satirične pesme „Dva raba“ u kojoj je uvredio kralja Milana osuđen je 1888. na dve godine zatvora u Požarevcu ali je posle godinu dana pomilovan. Na robiji je pisao priče kasnije okupljene u knjigu Listići i komediju <em>Protekcija</em>. Sledećih deset godina provodi u diplomatskoj službi u konzulatima u Osmanskom carstvu, u Bitolju, Skoplju, Solunu, Serezu i Prištini. Tokom službovanja u konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji što je opiso u svojim konzulskim pismima. Godine 1900. postavljen je za sekretara Ministarstva prosvete. Ubrzo nakon toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu a 1904. godine imenovan je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Nakon godinu dana preselio se u Beograd gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom pisao je i šaljive feljtone u <em>Politici </em>pod pseudonimom „Ben Akiba“. Od 1912. boravio je u Bitolj kao državni službenik a 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju. Povlači se sa vojskom kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata i potom boravi u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Nakon rata Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine kada je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1933. Autor je prvog udžbenika retorike kod nas (1934) a dao je i važan doprinos razvoju srpske fotografije. Preminuo je 19. januara 1938. Tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.<br />
<br />
Svojim obimnim komediografskim opusom Nušić se nadovezuje na stvaralaštvo Jovana Sterije Popovića i Koste Trifkovića. U njegovom književnom radu mogu se izdvojiti tri perioda: prvi od osamdestih godina do kraja devetnaestog veka kada piše društvene komedije; drugi period od 1889. do 1929. godine kada je posvećen ozbiljnoj drami, različitim proznim žanrovima i vodviljskoj komediji; u trećem periodu koji otpočinje <em>Gospođom ministrakom</em> (1929), ponovo se vraća društvenoj komediji. Nušić je za sebe rekao da je prvenstveno humorista a ne satiričar ali dodao je i ovo: „Samo ne pristajem da nisam izvrgao podsmehu i ruglu sve pojave našeg domaćeg i javnog života.“<br />
<br />
Najznačajnija dela:<br />
<strong><br />
Komedije:</strong> <em>Narodni poslanik</em> (napisana 1883, izvedena 1896.), <em>Sumnjivo lice</em> (napisana 1888, izvedena 1923.), <em>Protekcija</em> (1889), <em>Običan čovek</em> (1899), <em>Svet</em> (1906), <em>Put oko sveta</em> (1910), <em>Gospođa ministarka</em> (1929), <em>Mister Dolar</em> (1932), <em>Ujež </em>(1933), <em>Beograd nekad i sad</em> (1933), <em>Ožalošćena porodica</em> (1934), <em>Dr</em> (1936), <em>Pokojnik </em>(1937), <em>Vlast </em>(nedovršena).<br />
<strong>Drame:</strong> <em>Tako je moralo bit</em><em>i </em>(1900), <em>Pučina </em>(1901), <em>Greh za greh</em> (1903), <em>Jesenja kiša</em> (1907), <em>Iza božjih leđa</em> (1909).<br />
<strong>Tragedije</strong>: <em>Nahod </em>(1923).<br />
<strong>Jednočinke:</strong> <em>Knez Ivo od Semberije</em> (1900), <em>Danak u krvi </em>(1907), <em>Hadži-Loja </em>(1908).<br />
<strong>Pripovetke:</strong> <em>Pripovetke jednog kaplara</em> (1886), <em>Listići </em>(1890), <em>Ramazanske večeri</em> (1898).<br />
<strong>Romani:</strong> <em>Opštinsko dete </em>(1902), <em>Devetsto petnaesta</em> (1921), <em>Hajduci </em>(1933).<br />
<strong>Autobiografska proza:</strong> <em>Autobiografija </em>(1924).<br />
<strong>Putopisi:</strong> <em>Kraj obala Ohridskog jezera</em> (1894),<em> Kosovo: opis zemlje i naroda</em> (1902).</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
