Glavni junak novog romana Radivoja Bojičića „The bodigard“ je Crnogorac kog proganja duh pokojnog đeda podsećajući ga da su se nekad Crnogorci ubijali za slobodu i pravdu dok se danas ubijaju za humor.

Književnik, satiričar, dramski pisac, kolumnista i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik najstarijeg satiričnog časopisa Ošišani jež, Radivoje Bojičić objavio je roman „The bodigard“. Roman je štampan na ćirilici, naslov nije pravilno napisan na engleskom, nego na naš, vukovski način, a „the“ je Bojičić dodao da bi ta reč bila koliko-toliko engleska.

„Kad sam pisao roman nisam toliko vodio računa o sadržaju koliko o načinu na koji ću da pišem i trudio sam se da to bude tzv. totalni humor, da bude što više smeha, a onda su se pišući pojavile te forme, posle i sadržaj i na kraju sam ispao kao zadovoljan pisac“, kaže Bojičić za „Orbitu kulture“.

Bodigardista više nego vojske i policije, čuvaju sve osim biljke

Na ideju da telohranitelj bude glavni junak došao je zbog ciljne grupe jer danas tih bodigardista u Srbiji ima više nego pripadnika vojske, policije i drugih zanimanja sličnoga tipa.

„Mislim da je ta profesija najmasovnija u Srbiji pa sam smatrao da će biti i čitalaca među tom vrstom. Njima sam posvetio ovu priču, odabrao jednog od njih za junaka i onda sam kroz njegov život i karijeru pokušao da osvetlim karijere i živote svih njih.“

Imao je jednak pristup ne samo ljudima koji ih angažuju, nego i onima koji su im najbliži i tu je odabrao četiri tipa: gazda ili bos, njegove žene jer bosovi se nikad ne zadržavaju na jednoj, tu je i dete, u ovom slučaju ćerka, tipična predstavnica svoje generacije i pas.

„Na kraju dođe jedna biljka darlingtonija za čije je čuvanje ovaj moj bodigardista dobio ponudu u Floridi. To je jedina ponuda koju je odbio jer nije mogao da pristane da na kraju karijere posle čuvanja gazde, njegove žene, ćerke i psa, čuva jednu biljku, makar ona bila i mesožder.“

Prelom mozga Crnogoraca – nekad su se ubijali za slobodu i pravdu, danas za humor

Glavni junak je Crnogorac jer crnogorski karakter najbolje odgovara ovom liku. U tom čoveku sukobljavaju se staro i novo i to je glavni sukob u priči, što je kod Crnogoraca užasno izraženo.

„Onako prelomiti mozak mogli su samo oni. To se traži od ovog mog glavnog junaka i to daje dramatičnost ovoj priči.“

Pod prelamanjem mozga podrazumeva promenu identiteta, načina mišljenja i vrednosti. Crnogorci prihvataju na silu nove vrednosti i njihov mentalitet veoma je pogodan za literarnu obradu.

„Moglo bi se to više koristiti i u ozbiljnim formama, ali za humor su se ubili. Nekad su se ubijali za slobodu, pravdu i dostojanstvo, a sad se ubijaju za humor.“

Zašto Crnogorce proganjaju đedovi?

Glavni junak je sav raspet između onoga što je bio on i njegovi preci, i onoga što je postao danas i što će sve više biti njegovi potomci. Pokojni đed koji ga u romanu stalno proganja, njegov je dobri duh i stalno ga podseća na ono što je bio.

„Od đeda ne može pobeći. Gde god da se pojavi, pokojni đed se stvori odnekud iza nekih kola, iza ćoška sa pretećim prstom, a bogami i odgovarajućim rečima. Pokušava da okrene glavu od đeda ali teško mu to ide. Mislim da nove Crnogorce proganjaju njihovi đedovi samo što oni, kao i ovaj moj junak, to prilično vešto kriju i sklanjaju pod tepih, ali đed iskoči i ispod tepiha s vremena na vreme. I to ide dotle dok se đed ne okrene od njih a ne dotle dok se oni ne okrenu od đeda. Mogućnost da se đed okrene od njih, bojim se da ne postoji, đed je večan a svi mi smo dosta privremeni.“

Sve to podseća na istinitu priču o crnogorskom funkcioneru koji je promenio natpis na đedovom grobu, što je za Bojičića „samo po sebi i aforizam i kratka priča i besmrtno“ da nije imao potrebu da se meša u taj slučaj.

„Đed bi proganjao klesara i tražio od njega da vrati ono što je nekad pisalo, tako da se ne bi bavio tim prekršiteljem nego bi se obratio na pravu adresu.“

Autor: Vladimir Sudar
Izvor: Sputnjik