Mladi hrvatski filozof Srećko Horvat (1983) je neko bez koga ne možete da prođete ako sebe smatrate ozbiljnim modernim intelektualcem. Njegova knjiga Protiv političke korektnosti iz 2007. je postala svojevrsna biblija svih antiglobalista. On je jedan od osnivača nadaleko poznatog Subversive Festivala, koji svake godine okuplja u Zagrebu najveća imena svetske levice. Ovaj hrvatski mislilac je i u svetu postao jedno od najreferentnijih imena moderne društvene filozofije. Srećkovo ime ćete često, uz Slavoja Žižeka i Noama Čomskog, sretati kad god se povede neka rasprava o bezdušnosti kapitalizma, o pogubnosti potrošačkog društva.

Radikalnost ljubavi je njegova nova knjiga koja je prvobitno napisana na engleskom i objavljena u Velikoj Britaniji, da bi istovremeno izašli i srpski i hrvatski prevodi. Kao i prevodi na još desetak jezika, između ostalog i na korejski.

Tema knjige: ljubav. Prostije da prostije ne može biti, ako uzmemo u obzir da je to manje-više, tema svake knjige. Ali, kako je ljubav ipak misterija nad misterijama, koja nikad u potpunosti neće biti razrešena, bez obzira na sve knjige koje će i u budućnosti biti napisane. A ako uzmemo u obzir i Srećkovu intelektualnu lucidnost sa kojom iznosi svoje ideje – dobijemo Radikalnost ljubavi kao zaista nešto neponovljivo, radikalno.

Srećko Horvat nam u svojoj knjizi predstavlja ljubav onako kako ju je retko koji intelektualac ikada predstavio. Jedan duboko intimni osećaj, nešto što predstavlja esenciju čovekove individualnosti, on je posmatrao kroz jedan daleko širi društveni kontekst. U fokusu njegovog interesovanja su veliki društveni pokreti 20. veka i njihov odnos prema ljubavi i seksualnosti. Njegovo oštro esejističko oko zapaža velike nedoslednosti između recimo prividne seksualne i ljubavne otvorenosti današnjice, sa stvarnom narcisoidnošću koju nam nameće era ekonomske recesije, Vol Strita i potrošačkog društva uopšte.

Naročito će vam biti zanimljiva ona poglavlja kroz koja se polako vraćamo da vidimo kako je to sve izgledalo u prošlosti. Na različitim meridijanima, u različitim društvenim i kulturološko-ideološkim okolnostima. Pa tako saznajemo za sve one neverovatno primere recesije svega što ima veze sa ljubavlju i seksualnošću u Iranu, nakon islamističke revolucije. A sa druge strane vidimo iransku ekonomsku elitu koja će koristiti svaku skrivenu priliku da uživa u svim onim „razbludelim“ zapadnjačkim uživanjima. Videćemo kako je početak Oktobarske revolucije doneo neka unapređenja u nekim segmentima ravnopravnosti polova, da bi posle tog početnog elana, daljnja Lenjinova i Staljinova politika dovela do suprotnosti – do sloma svih seksualnih sloboda.  Videćemo u jednom poglavlju i kakav je status imala ljubav kod Če Gevare u vreme kubanske revolucije. Krilatica nemačkog levičara “Šta me briga za Vijetnam kad imam problema sa orgazmom“, otvorila je put seksualnoj revoluciji koja je započela šezdesetih godina. Seksualno oslobođenje, put ka slobodi koji su tada trebalo da se dogode, doveli su do moralne dekadencije u kojoj se i sada nalazimo.

Koliko god da Srećko Horvat pokušava da razdvoji seksualnost, ljubav i osećaj zaljubljenosti, mi često nećemo biti u mogućnosti da razlučimo kad o kojem pojmu on priča. Taj osećaj zbrke koji nam se kao čitaocima može javiti, uz konstataciju da je kratak, da su pojedina poglavlja, kao i čitava knjiga generalno, mogli biti duži – jedini su prigovori koje možemo uputiti na račun knjige.

Uostalom, Radikalnost ljubavi je esej, filozofsko štivo. Ne možemo ni očekivati da jedan filozof bilo kome u potpunosti bude razumljiv. Značaj ove knjige je u tome što nam otvara oči. Mi nažalost ni dan danas kao društvo ne znamo šta je ljubav. Era selfija, jurnjave ka novcu i tehnološke lagodnosti podstiču egoizam, opsednutost sobom, pa ljubav prema bližnjem i briga za druge – postaju izazov veći nego ikad.

Autor: Vladimir Vujinović
Izvor: sledecadobraknjiga.com