Promocija romana „Veliki juriš“ Slobodana Vladušića održana je 4. oktobra u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi su pored autora govorili pisac Vladimir Kecmanović i urednica izdanja Jasmina Radojičić.
Roman „Veliki juriš“ izašao je u godini u kojoj obeležavamo 100 godina od Velikog rata i predstavlja zaokret u stvaralaštvu Slobodana Vladušića. Autor kaže da ni sam ne zna kada i kako mu se javila ideja za ovaj roman, niti kada je tačno počeo da ga piše. „Kada sam napisao epilog, definitivno sam znao da moram da završim ovaj roman, i to su možda najbolje stranice proze koje sam u životu napisao“, kaže Vladušić. Paralelno je pisao i istraživao građu, a posebno dragoceni su mu bili tekstovi kroz koje je dobijao sliku, ali i duh tog vremena i bojišta. „Nekada nije stvar u obilnoj građi, već u fragmenima koji gađaju suštinu“, navodi Vladušić.
Jasmina Radojičić se kao urednica u Laguni do sada bavila pretežno savremenim temama i ovo joj je prvi veliki istorijski roman koji je uređivala. Ona smatra da je roman „promišljen i da se na njemu mnogo radilo, jeste žanrovski fluidan, ali zato i zanimljiv. Detalji i reference daju romanu ’Veliki juriš’ jedan poseban šarm, pa priča postaje toplija i ubedljivija. Da bi se napisao veliki roman, neophodno je suočiti se sa velikom temom“, završila je Radojičićeva.
Vladimir Kecmanović je podvukao da je „Vladušić od svih generacijskih pisaca teorijski najpotkovaniji, i kao takav spada u pisce koji su vrlo svesni onoga što rade. Vladušićevu odluku da pređe na klasičniji način pisanja smatra pametnom i mudrom, jer sama njegova proza time ništa nije izgubila. Kao čitalac se nadam, a i zbog želje da Slobino delo zaživi kod publike, da će ovakvih romana u njegovom opusu biti još. Prognoziram da će Vladušićev ’Veliki juriš’ da dospe u ’magistralnu liniju’ onoga što je napisano o jednom od najtragičnijih i najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji, da se njime nastavlja lanac koji je počeo sa Crnjanskim, Krakovom, Vasićem, pa preko „Vremena smrti“ Dobrice Ćosića. Mislim da je ’Veliki juriš’ sledeći važan trenutak kada je ta tema u pitanju“, iskreno je rekao Kecmanović.
Srpska vojska koja je 1915. godine prešla Albaniju su na neki način je otišla u zaborav, ali su se 1818. iz tog zaborava vratili, u potpuno drugom kompletu uniforme, opanke su zamenili cokulama, naoružani mitraljezima. Kao takvi možda su bili najopremljenija srpska vojska svih vremena.
„Kada se taj rat završio, ništa što je bilo pre tog rata nije ostalo živo, čak ni oni koji su u tom ratu pobedili, ni oni nisu ostali ono što su bili pre rata, to je užasna simbolička činjenica“, podsetio nas je Vladušić.
„Veliki juriš“ je roman koji se otima žanru, u isto vreme je istorijski roman, ali i triler. Autor nas vodi ulicama Krfa pa sve do Kajmakčalana, od Solunskog fronta do solunskih kabarea. Fabula je čvrsta i napeta, likovi zanimljivi i jasno zaokruženi, i ima mnogo upečatljivih scena akcije.
Roman „Veliki juriš“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Jasmina Radojičić se kao urednica u Laguni do sada bavila pretežno savremenim temama i ovo joj je prvi veliki istorijski roman koji je uređivala. Ona smatra da je roman „promišljen i da se na njemu mnogo radilo, jeste žanrovski fluidan, ali zato i zanimljiv. Detalji i reference daju romanu ’Veliki juriš’ jedan poseban šarm, pa priča postaje toplija i ubedljivija. Da bi se napisao veliki roman, neophodno je suočiti se sa velikom temom“, završila je Radojičićeva.
Vladimir Kecmanović je podvukao da je „Vladušić od svih generacijskih pisaca teorijski najpotkovaniji, i kao takav spada u pisce koji su vrlo svesni onoga što rade. Vladušićevu odluku da pređe na klasičniji način pisanja smatra pametnom i mudrom, jer sama njegova proza time ništa nije izgubila. Kao čitalac se nadam, a i zbog želje da Slobino delo zaživi kod publike, da će ovakvih romana u njegovom opusu biti još. Prognoziram da će Vladušićev ’Veliki juriš’ da dospe u ’magistralnu liniju’ onoga što je napisano o jednom od najtragičnijih i najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji, da se njime nastavlja lanac koji je počeo sa Crnjanskim, Krakovom, Vasićem, pa preko „Vremena smrti“ Dobrice Ćosića. Mislim da je ’Veliki juriš’ sledeći važan trenutak kada je ta tema u pitanju“, iskreno je rekao Kecmanović.
Srpska vojska koja je 1915. godine prešla Albaniju su na neki način je otišla u zaborav, ali su se 1818. iz tog zaborava vratili, u potpuno drugom kompletu uniforme, opanke su zamenili cokulama, naoružani mitraljezima. Kao takvi možda su bili najopremljenija srpska vojska svih vremena.
„Kada se taj rat završio, ništa što je bilo pre tog rata nije ostalo živo, čak ni oni koji su u tom ratu pobedili, ni oni nisu ostali ono što su bili pre rata, to je užasna simbolička činjenica“, podsetio nas je Vladušić.
„Veliki juriš“ je roman koji se otima žanru, u isto vreme je istorijski roman, ali i triler. Autor nas vodi ulicama Krfa pa sve do Kajmakčalana, od Solunskog fronta do solunskih kabarea. Fabula je čvrsta i napeta, likovi zanimljivi i jasno zaokruženi, i ima mnogo upečatljivih scena akcije.
Roman „Veliki juriš“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
