„Prolaz“ – Džastin Kronin
Priča o nastajanju „Prolaza“ kaže da je Kronin zapravo počeo sa pisanjem kada mu je njegova osmogodišnja kćerka rekla da su njegove prethodne knjige dosadne i da bi bilo bolje da napiše „nešto o devojčici koja spašava svet... i vampirima“. Bez obzira na istinitost ove anegdote, moram se zahvaliti motivatoru za pisanje ovog romana, ko ili šta god on bio pošto je definitivno reč o pravom osveženju na pozamašnom spisku književnih dela koja se bave nasledstvom legende o krvopiji sa Balkana. Kronin odbacuje klišee i stereotipne slike o vampirima i prekraja čitav svet u potpuno novom svetlu – i čini to vrlo stručno.
Problem nastaje u mom pokušaju da vam opišem veličinu i osećaj koji svet „Prolaza“ izaziva jer je vrlo teško razgovarati o temi bez otkrivanja činjenica koje bi vam pokvarile kasnije uživanje u istom. Početak romana smešten je u blisku budućnost i prati više likova, kako kroz njihove misli i dijaloge, tako i kroz prepiske putem e-maila što izuzetno dobro oslikava njihove karaktere, kao i sliku sveta u tom trenutku. Sjedinjene Države su pod pritiskom terorista sa svih strana, naročito iznutra, a ekonomsko stanje nikada nije bilo gore. U sred sveg tog haosa prepliću se putevi agenta Volgasta (koji je zadužen za sprovođenje osuđenika na smrt do tajnog vojnog objekta u kome se ovima nudi dobrovoljno učestvovanje u naučnim eksperimentima u zamenu za život) i Ejmi, šestogodišnje devojčice koju je majka ostavila u manastiru pored puta. A kada jedan od eksperimenata krene naopako, životi njih i svih ostalih ljudi na svetu će se potpuno preokrenuti.
Ono što je vrlo pohvalno za Kronina kao pisca jeste njegova sposobnost da kod čitalaca izazove potpuno saosećanje sa likovima. Prolazeći kroz poglavlja koja prate Kartera, jednog od osuđenika na smrt sasvim se jasno oseća njegova patnja i bol koju on u sebi nosi zbog nepravedne optužbe. U vremenu kada se popularni romani štampaju na sve strane vrlo je dobro naći pisca koji uspeva da kvalitetno formira svoje likove, stvorivši od njih više od pukih klišea.
Korišćenjem formi kao što su dnevnici, pisma i e-mailovi, Kronin dočarava još ljudskiju sliku dešavanja u svetu koji je progutao haos i zaista stvara osećaj ljudske drame unutar globalnih previranja. Uprkos činjenici da se radnja romana odvija na vrlo epskoj skali i vodi likove na putovanje veće i opasnije od svih koja su ikada učinjena, ni u jednom trenutku se ne ispušta njihova čovečanska crta koja je zapravo sve što je ostalo da ih drži s ove strane svetla.
Primetićete dosta sličnosti između Kroninovog „Prolaza“ i Kingovog „Uporišta“ – ali u tome nema ničega lošeg. Jeziva atmosfera sveta koji je pao u duboki mrak i poslednje nada da se čovečanstvo iz tog mraka izvuče su upravo ono što čini ovaj roman tako zaraznim i privlačnim. Pored toga, biblijske reference su prilično česte, naročito one koje se odnose na knjigu Otkrovenja i Potop, što savršeno ima smisla u svetu koji je Kronin izmaštao i uobličio.
Nakon ovako uspešnog koraka u potpuno nove vizije vampirskog romana, ostaje nam samo da se nadamo da će pisac požuriti sa osmišljavanjem sledećeg dela trilogije i da će nastaviti na istom nivou kvaliteta pošto bi bilo šteta da ovakva priča izgubi sjaj.
Autor: Nenad Jovanović
Problem nastaje u mom pokušaju da vam opišem veličinu i osećaj koji svet „Prolaza“ izaziva jer je vrlo teško razgovarati o temi bez otkrivanja činjenica koje bi vam pokvarile kasnije uživanje u istom. Početak romana smešten je u blisku budućnost i prati više likova, kako kroz njihove misli i dijaloge, tako i kroz prepiske putem e-maila što izuzetno dobro oslikava njihove karaktere, kao i sliku sveta u tom trenutku. Sjedinjene Države su pod pritiskom terorista sa svih strana, naročito iznutra, a ekonomsko stanje nikada nije bilo gore. U sred sveg tog haosa prepliću se putevi agenta Volgasta (koji je zadužen za sprovođenje osuđenika na smrt do tajnog vojnog objekta u kome se ovima nudi dobrovoljno učestvovanje u naučnim eksperimentima u zamenu za život) i Ejmi, šestogodišnje devojčice koju je majka ostavila u manastiru pored puta. A kada jedan od eksperimenata krene naopako, životi njih i svih ostalih ljudi na svetu će se potpuno preokrenuti.
Ono što je vrlo pohvalno za Kronina kao pisca jeste njegova sposobnost da kod čitalaca izazove potpuno saosećanje sa likovima. Prolazeći kroz poglavlja koja prate Kartera, jednog od osuđenika na smrt sasvim se jasno oseća njegova patnja i bol koju on u sebi nosi zbog nepravedne optužbe. U vremenu kada se popularni romani štampaju na sve strane vrlo je dobro naći pisca koji uspeva da kvalitetno formira svoje likove, stvorivši od njih više od pukih klišea.
Korišćenjem formi kao što su dnevnici, pisma i e-mailovi, Kronin dočarava još ljudskiju sliku dešavanja u svetu koji je progutao haos i zaista stvara osećaj ljudske drame unutar globalnih previranja. Uprkos činjenici da se radnja romana odvija na vrlo epskoj skali i vodi likove na putovanje veće i opasnije od svih koja su ikada učinjena, ni u jednom trenutku se ne ispušta njihova čovečanska crta koja je zapravo sve što je ostalo da ih drži s ove strane svetla.
Primetićete dosta sličnosti između Kroninovog „Prolaza“ i Kingovog „Uporišta“ – ali u tome nema ničega lošeg. Jeziva atmosfera sveta koji je pao u duboki mrak i poslednje nada da se čovečanstvo iz tog mraka izvuče su upravo ono što čini ovaj roman tako zaraznim i privlačnim. Pored toga, biblijske reference su prilično česte, naročito one koje se odnose na knjigu Otkrovenja i Potop, što savršeno ima smisla u svetu koji je Kronin izmaštao i uobličio.
Nakon ovako uspešnog koraka u potpuno nove vizije vampirskog romana, ostaje nam samo da se nadamo da će pisac požuriti sa osmišljavanjem sledećeg dela trilogije i da će nastaviti na istom nivou kvaliteta pošto bi bilo šteta da ovakva priča izgubi sjaj.
Autor: Nenad Jovanović
|
|
Autor: Džastin Kronin
