Gde je izvor zdravlja, životne snage i dugovečnosti? Da li odgovori na ova pitanja leže u narodnoj mudrosti koja kaže „čitava tajna produžavanja života sastoji se u tome da ga ne skraćujemo“? Ili u rečima mudrog Platona da se „moramo čuvati da otrov koji proizvodi naš vlastiti jezik ne ubije nas same“?

Prof. dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekologiju organizma u Leskovcu nedavno je promovisao svoju knjigu „Moć i nemoć organizma“, zapitavši se da li čovek razmišlja kako naš organizam uopšte radi. Kakav je bilans energije u našem organizmu? Koje su njegove samoisceliteljske moći? Na koji način treba da živimo da bi dostigli prirodno zdravlje, harmoniju, blaženstvo?

Čokolada izaziva zavisnost

„Jedna od najvažnijih stvari koje treba znati jeste način na koji funkcioniše naš autonomni nervni sistem. Simpatički, poznat kao sistem akcije, odnosno 'bori se ili beži' mehanizam, uključuje se pri fizičkom naporu, teškom radu, uzbuđenju, uzimanju aromatične hrane, cigareta, kafe, čajeva, droge, emotivne uznemirenosti. Kao rezultat nervne iscrpljenosti javlja se mentalna iznemoglost, koja prati većinu ljudi u savremenim uslovima življenja. Druga grana nervnog sistema je parasimpatički nervni sistem, koji je povezan sa našim imunološkim sistemom, kontroliše samodetoksikaciju, reaguje na samočišćenje i reguliše funkcije izlučivanja. Popularno se naziva 'odmori se i opusti' mehanizam. Naše telo radi na bazi ravnoteže ova dva Sistema“, kaže profesor Stojiljković.

Svakodnevno se pojavljuju nove strategije ishrane, dijete i suplementi, a zdravlje se sve više narušava. Jedni se kunu u sirove namirnice, drugi u kulinarstvo, a namirnice životinjskog porekla su čas štetne, čas zdrave.

U dvadesetogodišnjoj praksi detoksikacije i oporavka organizma, profesor Stojiljković je sreo osobe koje su jele svežu hranu, a imale velikih zdravstvenih problema. To upravo govori u prilog stavu da nagli prelazak na jednu vrstu hrane smanjuje mogućnost za preobražaj u našem telu. Očigledno je da su nam veći neprijatelji u ishrani dodaci u hrani, koji nas kao tihe droge omamljuju i teraju da stalno nešto jedemo, odnosno da se stalno prejedamo.

„Najgore prolaze oni koji su stalno psihološki opterećeni time 'šta će jesti'. Kod njih je autonomni nervni sistem u stalnom disbalansu. Za njih je sve kancerogeno i opasno, pa opterećeni negativnim mislima ne uspevaju da na uravnotežen način prerađuju hranu koju konzumiraju. Fenomenu ishrane treba pristupiti individualno i trezveno kako bismo uživali u hrani i bili opušteniji za trpezom“, navodi profesor Stojiljković i dalje objašnjava zašto čokolada izaziva zavisnost, kao droga na primer.

„U proizvodnji čokolade da bi se sjedinila mast sa kakaom, vodom i šećerom, potrebni su emulgatori, a da čokolada ne bi vremenom užegla, dodaju se i neki antioksidansi i konzervansi. Nadalje, da bi ukus čokolade bio bolji od konkurentskih, dodaju se jake arome, najčešće sintetičke. Zato je potrebno čitati deklaraciju. Veštačke arome su 'tihe droge', polako osvajaju naš mozak i onda kažemo: 'Ne mogu bez tog i tog slatkiša'. Postajemo zavisni više od pušača. Slatkiši su hranljivi i korisni samo u malim količinama, pod uslovom da organizam istovremeno dobija i prirodne elemente u ishrani, kao što je, na primer, celuloza iz voća i povrća.“

Tradicija zlata vredna

Tablete i kapsule sa mnoštvom minerala, vitamina i antioksidanasa pomoći će samo kada je organizam u krizi. Međutim, stalno uzimanje može da ulenji želudac, tanko i debelo crevo, a posle izvesnog vremena i da izazove alergiju na mnoštvo namirnica. Francuski lekari su kod pacijentkinja koje su u jutarnjim časovima jele čokoladni kolač ili čašicu kakaoa, uočili česte bolove u predelu srca. Slatko izaziva povišenu aktivnost tiroidne žlezde i potrošnju bakra čiji nedostatak slabi srčani mišić.

Da bi čovek bio zdrav, najpre iz organizma treba da odstrani štetne materije, mikroorganizme, metale, nerazgrađenu hranu i drugo.

„Moj pristup detoksikaciji bazira se na principima življenja i izvornim sirovinama našeg podneblja. Nazvao sam ga Balkanoterapija, kao nauku o uzdizanju svesti. Ključ zdravlja je u poznavanju prirode i života u skladu sa njom. Niko osim nas ne može da nam podari savršeno fizičko i umno zdravlje. U primerima naše tradicije slatko se jelo ujutru natašte, sa čašom hladne bunarske vode, i tako se pripremao organizam za energetsku aktivnost. Deca su nekad za užinu jela svinjsku mast na hlebu sa alevom paprikom i kolutićima paradajza koji je prskan samo plavim kamenom i krečnom vodom. Većina dece danas za užinu jede slane grickalice koje se prže u rafinisanom ulju koje stvara plak u krvnom sistemu“, upozorava prof.dr Staniša Stojiljković.

Autor: Ž. Radulović
Izvor: Bilje i zdravlje