Jedini problem sa Majklom Kaningemom je što posle njega ne možete čitati dela običnih smrtnika. On je najelegantniji američki pisac! Elegancija, doduše, nije toliko na ceni u epohi u kojoj od „važnih romana“ očekujemo da zastupaju oštre društvene stavove sa kojima se već slažemo. Ali u slučaju zaist

Poštovani gospodine Liman, Znam da, kao glavni junak romana Đorđa Bajića, ne možete da čitate ovo pismo. Pišem, ne obazirući se na tu činjenicu. Nikola, osećam da u stvarnosti još postoje dobri ljudi, nežni, osećajni. Ljudi koji vole svoj posao i bore se da između dobra i zla pobedi dobro. U romanu

Ne znam da li je priča sasvim obična, ali da je poznata – jeste. Jedan mladi pisac dobija poziv od stare komunističke „drtine“ (tako ga pisac zove) da napiše roman o njegovom životu. Pukovnik će diktirati, pisac će pisati. Nešto slično ima u „Mesečevoj palati“ Pola Ostera – mladić se prijavljuje da

Internacionalno cenjen i priznat, s knjigama do sada prevedenim na više od deset jezika, hrvatski pisac i scenarista Robert Perišić u svom nas romanu „Brod za Isu“ vodi na ostrvo Vis, u vreme kada je u antičkom dobu bilo kolonizovano, inspirisan drevnom pločom pronađenom tokom arheoloških iskopavanj

Nema svako svoju istinu. Svako ima svoju nameru, a istina je ono kako našu nameru, ti, nebo, prosuđuješ. Ti si, zvezdano nebo, stvorilo svu vodu, ti je i meriš. Nije uopšte lako osmisliti i upečatljivo opisati, prikazati ličnost o kojoj istorija i istoriografija tako malo znaju. Ali raskošna mašta i

Banjalučka sekcija savremene srpske književnosti postaje sve prodornija u matičnoj kulturi. Posle zasluženog uspeha Steva Grabovca, i Tanja Stupar Trifunović ide njegovim stopama. Roman „Duž oštrog noža leti ptica“, banjalučke pesnikinje i prozne autorke, pre svega je priča o ženskom odrastanju u ra

Drajzerov klasik „Američka tragedija“ (1925) svedoči o vitalnosti teme arivizma sa zločinačkim zaokretom i u književnosti 20. veka. Već na prvi pogled moguće je uočiti mnoštvo srodnosti između glavnog junaka i Žilijena Sorela („Crveno i crno“), iako bi se kriminalna tematika dala uspešno povezati sa

Evo jedne porodične priče koju nam piše savremena kanadska književnica Kristina Higdon, lektorka, grafička dizajnerka, pletilja tapiserije, sestra, a iznad svega feministkinja, koja to ovim delom potvrđuje. Autorka nas vodi 100 godina unazad, u period posle Prvog svetskog rata u Kanadu, tačnije grad