Sticajem okolnosti početak demokratizacije, ali i raspada Sovjetskog Saveza mogao sam da vidim izbliza. Tamo negde krajem osamdesetih godina, na poziv „Literaturne Gazete“ odem u Moskvu. U ime novina koje sam predstavljao potpišem neke papire o saradnji, bude sve po protokolu kao na nekom ozbiljnom

Osam priča Igora Marojevića  ispričane sa gledišta slabijeg pola, ma šta to značilo jesu svojevrsna uspela maniristička rekapitulacija njegove poetike. Izvesna melanholija ovoga pripovedaljčkog stanovišta jeste „melem za žensku dušu“, ali i za sve one kojima su bliski problemi autsajderstva. Osam pr

Mo Jen je dao ostavku u vojnom odjeljenju za kulturu 1999. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2012. godine. Priče o crvenom sirku“ i „Umoran od života i smrti“, romani kineskog nobelovca Mo Jena na originalan način odslikavaju kinesko društvo i ulogu čovjeka u vrtlogu istorije, ali i pojedinca

Romanom Kainov ožiljak dvojica autora, Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović, uspevaju da sintetizuju elemente turbulentnih istorijskih događaja sa intimnom ispovešću glavnog junaka – Ive Andrića. Ti elementi razvijaju se bez naglašene pretenzije da neki od njih postane dominantniji, i na taj nač

Interesantno je kad „crno na belo“ vidiš kako su, vremenom, mesta i ljudi u gradu u kojem si odrastao promenili imena i spoljašnost, dok im je suština ostala ista. Nekadašnji boemi i gradske face sada ne sede u Šumatovcu ili Mornaru već u Vapianu i Natureu, opijaju se skankom umesto lozom, posao iz

Ova knjiga me je uvukla: u svet marketinških agencija kakav znamo iz američkih serija, ali koji je poslednjih dvadesetak godina postao realnost i kod nas. To je svet mladih i ambicioznih muškaraca i žena koji su imali i sreću i nesreću da postanu deo takve društvene elite. U pozadini glavne priče au

Mislio sam da namerno prećutim očiglednu činjenicu da je Mario Liguori pravi Italijan, rođen i odrastao u Sarnu u blizini Napulja. Činilo mi se da to ne bi bilo fer prema piscu koji piše na srpskom jeziku i koji je već izvesno vreme ozbiljno prisutan u srpskoj književnosti. Dakle, moglo bi se reći d

Šarmer, zavodnik, avanturista, beskrupulozni i inteligentni Donald Drejper, mag advertajzinga, u jednoj epizodi odlične serije prevedene kod nas kao Momci sa Menhetna ili Ljudi sa Menhetna, na parčetu hartije zabeležio je famozno frojdovsko pitanje: Šta žene žele? Bila je to neke vrsta teze na osnov