Budući da su bezgranična i nesvodiva, pitanja identiteta uvek mogu da ponude novi tematski ugao u književnom delu. Ešli Elston je, tako, definitivno našla način da spoji identitetsko pitanje sa, pre svega medijskom, činjenicom da više puta ponavljana laž postaje prihvatana kao istina. Glavna junakin

Olako je prihvaćena činjenica da se neke knjige mogu otkriti prekasno u životu da bismo ih cenili, ili u nekimm slučajevima, tolerisali. Najpozantiji primeri su „Lovac u žitu“, većina dela Bitnika, sve od Anais Nin. Ali, mene više zanima i druga strana medalje: knjige za koje kažu da je potrebno isk

„Metak je kao reč. Kad izlazi, nema nazad.“ – Iz filma „Makarov“ (1993) Vladimira Hotinenka   „U ratu ne treba misliti. To treba raditi pre rata. U ratu treba preživeti. Zato i moraš da ubijaš.“ – Iz filma „Rat“ (2002) Alekseja Balabanova   „Bolje da plače arapska majka, nego moja.“ – Iz filma „Nest

Neki prikazi (i to samo oni ovako ograničenog gabarita) se baš lako, ako ne i sami od sebe pišu, jer utisak je po čitanju dovoljno snažan i postojan, a sam sadržaj romana u sebi nosi sijaset implikacija na nivou značenja, koja onda svaki čitalac za sebe treba da mapira i precizno razluči. A sam zapl

Mada se u poslednjih petnaest godina na našoj književnoj sceni etablirao kao tvorac ultimativnih hitova istorijskog žanra, pisac i scenarista Slaviša Pavlović u svojoj novoj knjizi „Osvetnici i klevetnici“ dalju prošlost meša s onim bližom, kao i sa sadašnjošću. Pošto je pokorio domaću, ali i evrops

Tranzicionim tragedijama kao da nema kraja i one se prirodno prelivaju u književnost već decenijama. Sve nesrećne balkanske zemlje tako bolno liče jedna na drugu da nam slike iz romana „Sazdani od krivice“ mlade Bugarke Joane Elmi (1995) deluju kao lične. Emigracija u SAD sudbina je jedne mlade žene

„Pisma Mileni“ Franca Kafke, proza u kojoj je veliki pisac otvorio vrata svog očaja i dao nam da vidimo najtanje i najfinije slojeve njegovog bića, dokaz su činjenice koja se ovaplotila kad i vidljivi svet –  da izostanak opipljivog ne mora da znači da velike ljubavi nema. Franc Kafka i Milena Jesen

Na početku ovog osvrta jedno priznanje i jedna iskrena izjava zahvalnosti. Prvo, ovaj roman me nije privukao otkad sam ga ugledala na sajtu. Iako sam pročitala opis, i činilo se da bi mogao biti zanimljiv, priznajem da mi je naslov („Kloni se Grete“) bio više nego odbojan, a i još uvek je, mada je n