Evolucija nema strukturu priče. Nema uvoda, zapleta i raspleta. Evolucija je svet haosa. Neandertalci su imali veći mozak od sapijensa, ali su bili manje inteligentni, no to što nam je sada mozak manji, a samim tim što je malo onih koji će priznati da što više učimo ujedno i uočavamo koliko zapravo

Kada kao dete od pet-šest godina imate neutoljivu žeđ za putovanjima, kada vam je rodno mesto tesno, kada čujete zov daljina toliko jak da čak pobegnete od kuće, i kada uskačete iz vagona u vagon, kao iz stranice u stranicu pustolovnog romana, jer vas uvek zanima šta ima dalje, šta može da se vidi,

Njene teme su telo, bolovi koje trpi i bolesti s kojima se bori. Junakinje – i slavne i anonimne – suočene su sa istom mukom. Fizička nemoć i telesna patnja uslovljavaju izolaciju i povlačenje u sebe, jer se iskustva bolovanja ne mogu preneti drugima. Ne može se bolest opisati ni objasniti, ali zato

Roman „Gubitak slike“ jedan je od najambicioznijih i najopsežnijih narativnih poduhvata austrijskog nobelovca Petera Handkea (1942), koji sabira mnoge tematske i stilske osobenosti njegovog celokupnog opusa. Autor gradi opsežnu, gustu i višeslojnu pripovest, formalno predstavljenu kao fizičko i duho

Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2005) spada među one pisce koje čitaoci otkrivaju tek nakon njihovog odlaska. Iako se, tokom bezmalo pola veka, ostvario kao plodan dramatičar i scenarista, njegovo ime ostalo je zakriljeno popularnošću onih koje, u pozorišnom i filmskom svetu, obasjava svetlo

Jedan od do sada najjezivijih zločina koji se desio u čitavom gradu. Pronađen je leš mlade devojke, međutim, to nije ono najgore. Nakon detaljnog pregleda ustanovljeno je da su žrtvi iskopane oči. Kako to obično i biva, za ovaj slučaj su pozvane detektivka Džejn Ricoli i doktorka Mora Ajls. Ovaj ubi

Najbrže shvatimo da starimo kada otkrijemo da jedan od omiljenih književnih likova iz detinjstva slavi 20. rođendan. A ja sam sebi dodatno otežala život time što sam ponovo uzela u ruke knjigu s kojom sam se prvi put susrela pre dve decenije. Zapravo, već duže vreme sam želela da je ponovo pročitam.

Roman „Žuti šafran“ Lejle Ibrahim je priča o kompleksnom odnosu dveju žena različitih društvenih položaja u 19. veku. Majčinstvo, sloboda, društvene norme i identiteti samo su neke od tema koje su u njemu obrađene. Priča počinje rođenjem Lizbet, bele devojčice iz privilegovane porodice robovlasnika.