Knjige Etgara Kereta (1967) se u Izraelu najviše kradu po knjižarama i najčitanije su u zatvorima, a osim ova dva riplijevski zanimljiva biografska podatka, navodimo, u maniru rubrike „Verovali ili ne“, i kuriozitet da je ovaj kratkopričaš – po čijim je pričama snimljeno više od pedeset filmova – je

Pažnju novinarke „Njujorkera“ Suzan Orlin privlači tekst o krađi retkih i zaštićenih orhideja iz floridske močvare zvane Državni rezervat Fakahači. Njena intuicija pokazuje se tačnom na suđenju kradljivcima: konsultantu za hortikulturu Džonu Larošu i trima njegovim pomoćnicima iz indijanskog plemena

Majkl Ondači je u intervjuima objasnio da izbegava „samosvesnost“ kada započinje novi roman: ne želi da razmišlja o svojim prethodnim delima i svojoj publici. Ne počinje planom i obilnim istraživanjem, već samo sa nekoliko opskurnih ideja. Bleda slika aviona koji pada u pustinju na kraju je evoluira

Nakon što su nas u romanu „Bunker Swing“ vodili kroz američku prohibiciju, Mirjana Đurđević i Branko Mlađenović su romanom „Bunker patka“ dočarali vreme i podneblje koji možda nisu bili tako idilični, ali će upravo zahvaljujući ovoj knjizi postati lepši i simpatičniji čak i sa svojim mračnim stranam

Dugo se nisam usuđivao da se suočim oči u oči sa knjigom „Limeni doboš“ slavnog nemačkog nobelovca Ginter Grasa, ali me je na taj odlučujući hrabri korak nagnala Nobelova nagrada dodeljena Peteru Handkeu. Njih dvojica tematski nemaju nikakve sličnosti i mogu se povezati samo na osnovu jezika na kome

Iako naslov nesumnjivo aludira na tradicionalizam, roman „Manastir“ Milomira Đukanovića potpuna je suprotnost bilo kakvim tradicijama, jer ne samo što se kroz moderni (tačnije: postmoderni) književni postupak ruši konvencionalno shvatanje radnje, vremena i prostora, nego se i naziv svetilišta izokre

Za ovu knjigu sam čuo početkom osamdesetih kada je u Poljskoj bila veoma specifična društvena situacija. Trudio sam se da se potpuno isključim iz okruženja i bežao u muziku i knjige. „Kvaka 22“, „Birdy“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Svet po Garpu“ – to su samo neki od naslova sa moje čitalačke li

Lali Sokolov, rođen 1916. godine u Kromačiju u Slovačkoj, dospeo je u Aušvic 23. aprila 1942. Heder Moris je spletom okolnosti došla do njega mnogo godina kasnije, čak u Australiji, i on joj je ispričao svoju životnu priču. Autorka je odlučila da ovu knjigu nazove „romanom“ jer je stvorila dijaloge