Pre 20 godina, Greta je doživela nesreću koja joj je izbrisala pamćenje, ali po povratku u velelepni Marčmont hol, sećanja počinju da joj se vraćaju punom snagom. Naletevši na grob deteta u šumama kuće u kojoj je živela posle Drugog svetskog rata, nešto u Greti se budi, dok burni i tragični događaji

„Želja da se bude svi drugi“ jeste, bez sumnje, politički roman. Stoga je logično što su njegove dve celine nazvane: „Ja i Berlingver“ i „Ja i Berluskoni.“ Doduše, čitalac bi odmah mogao pitati zašto je autor u dva „međunaslova“, protiv pravila uljudnog komuniciranja, najpre naveo sebe a tek onda dr

Teret istorije koji nosi svaka generacija sa prostora koji su Istok Zapada, a Zapad Istoka, učinio je da ovdašnji čitaoci budu ili istinski zaljubljenici u štiva sa temama iz prošlosti ili da u odabiru svoje lektire zaobilaze književna dela koja se bave minulim vremenom, bez obzira na to da li njiho

I nakon više od sedamdeset godina pošto je okončan Drugi svetski rat, a sa njime i nacistički genocid nad Jevrejima, ne možemo a da se nakon čitanja knjige poput „Tetovažera iz Aušvica“ ne zapitamo: zar je moguće da se sve ovo stvarno događalo? Nevericu neće umanjiti ni činjenica da je Heder Moris z

Bilu Gejtsu obično ne treba mnogo da pročita knjigu. Suosnivač „Majkrosofta“ poznat je knjiški moljac koji voli da prelista sve, od publicistike o pravičnijem kapitalizmu i menstrualnim bolovima, do izmišljenih tužnih priča i „svake reči“ koju je napisao Dejvid Foster Volas. U proseku pročita jednu

Prvobitno objavljen 1980. godine „Ledeni zmaj“ je definitivno vredan da ga mlađi čitaoci sada otkriju. Slavni autor serijala „Pesme leda i vatre“ radio je na mnogo toga, od epske fantastike do pisanja televizijskih i filmskih scenarija. Ono što mnogi ne znaju jeste da se bavio i pisanjem fantastike

„Dvanaest nemogućih“ je antologija sačinjena od priča devet savremenih arapskih književnika i književnica. Najznačajniji veziv uvršćenih narativa jeste taj da je zbog njihovog objavljivanja došlo do hapšenja autora ili je časopis u kojem su objavljene potom zabranjen. Ova nesvakidašnja knjiga u svom

Znajući da je veoma opasno kad se mitska stvarnost pretvori u istorijsku realnost, Luka Mičeta pokušao je da kroz tekstove posvećene raznim istorijskim fenomenima sagleda prošlost iz jedinog ispravnog ugla – iz ugla konkretnih i proverenih činjenica, dokumenata, svedočanstava, tako da „Odjek prošlos