Teško je poverovati da je ovakav prikaz napisala desetogodišnja devojčica. Sjajan prikaz, Inga, naše čestitke!   Ova knjiga je pisana kao dnevnik i u njoj je glavni lik Oli, devojčica koja ide tek u šesti razred, a već je promenila osam škola, jer se njena porodica stalno seli zbog tatinog posla. On

Kada sam čuo reči „bez granica“, odmah sam pomislio na film u kom glumi Bredli Kuper, gde glavni lik pronalazi pilulu koja mu pomaže da koristi svaki deo mozga i napreduje u svim oblastima svog života. Mogu da se kladim da je Džim Kvik, autor knjige „Bez granica“ maštao o jednoj takvoj piluli, kako

Obmana i njeno otkrivanje jako su česta pojava, a naročito ako sa nekim pregovarate o poslovnim ugovorima, zapošljavate ljude, radite u policiji ili kada ste u vezi. Ljudi vas svakodnevno slažu od deset do dvesta puta na dan. Stranci prosečno izgovore tri laži u prvih deset minuta upoznavanja. Koleg

Jedanaestogodišnja Tisa voli fantastiku i serijale. Pomno prati Tarvinove avanture, i dok mi danas ovo objavljujemo, ona vredno čita četvrti deo… Ovo je treći deo serijala knjiga „Okean od papira“, pa, moja preporuka je, da pre nego što pročitate ovu knjigu, pročitate prva dva dela. Tarvin je u proš

„Dnevnik besne domaćice“ američke spisateljice Sju Kofman izvorno je objavljen 1967. i ispostavio se kao knjiga–preteča oslobađanja žene u SAD. Glavnoj junakinji Tini Bolzer nije dovoljno što je udata za uspešnog, zgodnog i mladog advokata s kojim ima dve divne kćerke, sedmosobni stan na Menhetnu i

Jelicu Greganović zamišljam kako žustro stupa u svaki novi dan (uprkos tome što spominje da joj je koleno zadalo dosta muke) i žanje trenutke, koji bi drugima promakli, skladišteći ih u knjiške magaze, kao što je i ova poslednja „Život za poneti“. Njene ruke, duša, misli, sećanja staju u priče kao š

Biti kubanski književnik i pisati o trockizmu, staljinizmu, političkom fundamentalizmu, duhovnom groblju popločanom dobrim namerama nije nimalo jednostavno; ali sve to raditi i živeti na Kubi, a ne u pravom ili prividnom izgnanstvu, već je samo po sebi umetnost, bez obzira na rezultat. Osim što je k

Dženis Džoplin, oštra hipi bela devojka koja je – u ondašnje vreme je to bilo popularno reći – mogla da peva kao crnkinja, trebalo bi da ima status jedne od najznačajnijih kulturnih figura u poslednjih pola veka. Međutim, iako ona svakako jeste pop ikona, njen značaj umanjen je dužinom trajanja njen