Kada sam prvi put čuo za ovu knjigu, pomislio sam da mora da je u pitanju roman. Bilo bi nemoguće da se stvarna osoba dobrovoljno prijavila da ode u Aušvic, nacistički logor smrti, kao špijun kako bi svet izvestio o svemu šta se u njemu događalo. Ali to je istina, a ova ubedljiva i besprekorno ispri

Naša jedanaestogodišnja saradnica kaže da je ovo najbolji triler za tinejdžere koji je pročitala. Topla preporuka. Eli je problematična. Vrlo problematična. Uhapsili su je. Tri puta. Za godinu dana. Nakon trećeg puta, izgleda da je njenim roditeljima bilo i više nego dovoljno. Poslali su je u akadem

Povici više stotina žena i dece razlegali su se po uličicama starog gradskog jezgra. „Štrajk!“ „Zatvarajte vrata!“ „Zaustavite mašine!“ „Spustite roletne!“ Odred žena zadužen da sprečava štrajkbrehere da rade – a mnoge od njih su u naručju nosile mališane ili su se trudile da ih drže za ruku uprkos

Iako sam od samog početka bila veliki ljubitelj romana o Aleksu Krosu, pre nekoliko godina sam pomislila da bi možda bilo najbolje da prestanem da ih čitam. Moja odluka nije imala nikakve veze sa kvalitetom tih knjiga, radi se jednostavno o tome da sam u jednom trenutku osetila potrebu da se odmorim

Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnih počinioca. Pomoć može da ponudi samo jedan čovek – isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijsk

Kod nas je manje poznato da se na Zapadu pod umetnošću u užem smislu reči odavno podrazumeva praktično samo ona, likovna, figuralna. Kome je do upućivanja u takvu „apdejtovanost“ u razumevanju pojma, teško da može naići na prikladniju knjigu od „Pedeset ideja koje bi stvarno trebalo da znate: Umetno

„Kvalitilend“ je satirični roman Mark-Uvea Klinga o budućnosti u kojoj algoritmi kontrolišu sve. Radnja se odigrava u evropskoj državi zvanoj Kvalitilend, u kojoj je život kao unutar Gugla: oglase, dostave, partnere, poslove i svaki drugi deo života procenjuju, ocenjuju, kroje i obezbeđuju sveznajuć

Prvo, hoću da kažem da je naslov knjige potpuno neprikladan. Kad se mirimo sa sudbinom jer nemamo, ne možemo, ne umemo bolje, mi kažemo – da je bolje ne bi valjalo. Bedna pohvala proseku i priznanje da više od toga ne može. Dakle – fail! Ovo nije prosek, Bojane. Drugo... Tri nagrade za gospodina!!!