Romani Roberta Herisa se često bave zamršenim delatnostima moćnih ljudi i institucija, čemu najbolje svedoče „Otadžbina“ i „Duh“. Njega takođe privlače takvi ljudi i institucije: kada su ga 2018. upitali o nastavku saradnje sa Romanom Polanskim, Heris je rekao da neće promeniti mišljenje samo zato š

Zar je zlo postalo toliko bahato? Zar se ti ljudi apsolutno više ničega i nikoga ne boje? Ni božje ni ljudske kazne? Zar ovo zlo nema granice? Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradn

Velika očekivanja od ovog romana temeljila su se na osnovu imena autora, od kojih jednog smatram najboljim savremenim srpskim piscem fantastike, ali i privilegije, kojom nas je na jednom zajedničkom druženju taj pisac udostojio, otkrivši nešto više o zapletu priče. U stvari, otkrio je više od sadrži

Najnoviji, treći po redu, roman Enesa Halilovića, „Ljudi bez grobova“, jedan je od najboljih, a verovatno i najbolji roman objavljen na srpskom jeziku 2020. godine, o čemu je posvedočila i relevantna književna nagrada „Zlatni suncokret“. Struktura tog romana izuzetno je složena i veoma pažljivo građ

Da li su kralj rokenrola i kralj popa bili srećni, radosni ljudi? Publika ih je volela, imali su puno novca, bili su slavni, radili su posao koji vole, pevali su i prenosili pozitivnu energiju, titulu kralja su im dodelili iz zahvalnosti, nije nasleđena. I šta bi čovek još mogao da poželi?, pitala b

Pošto sam čula toliko pohvala o knjigama Ksavijea de Mulena, neizostavno sam morala da pročitam bar jednu. I potpuno samouvereno sam se bacila na „Život bez tebe“. Oduševljena sam ovim prvim iskustvom, ne samo da priča ima dobru strukturu, radnja je koherentna i veoma zanimljiva, autor koristi kratk

Roman „Sofijin izbor“ prvi put sam pročitala na leto kada sam završila koledž. Ni sama ne znam zašto mi je bilo potrebno toliko dugo. Dobar deo mladosti posvetila sam kompulsivnom čitanju knjiga na temu Holokausta. Moja majka, bibliotekarka na dečjem odeljenju, upućivala je telefonske pozive i vozil

Poznat našoj čitalačkoj publici pre svega kao vrstan prevodilac zahvaljujući kome smo pročitali velika dela hispanoameričke književnosti, Branko Anđić paralelno je gradio i karijeru pisca, nepretenciozno i u senci svog raskošnog prevodilačkog opusa. Roman o kojem govorimo presudno je uticao da dobij