Korede zna da izbeljivač neutrališe miris krvi, da ormarić ispod sudopere treba da sadrži sve ono „što je neophodno da se ukloni prljavština i masnoća“ i da joj ribanje pomaže da misli. Korede je stručnjak za čišćenje. To je dobro, jer kada je njena mlađa sestra Ajula po treći put pozove i kaže: „Ko

Korice „Diorove tajne“, petog romana australijske autorke Nataše Lester, nagoveštavaju laku romansu u svetu visoke mode iz 1940-ih. To i jeste, ali je mnogo više od toga – i dobar primer da ne treba suditi o knjizi po koricama. Kao ljubavna priča, svakako ispunjava očekivanja. Međutim, ovaj istorijs

„Ali ZA SADA, možeš li da se POTRUDIŠ i svoje neverovatne providne kapke držiš OTVORENIM, a glavu ODIGNEŠ od klupe? Jedino tako mogu da procenim da li paziš na času. Je l’ to u redu, Tome?“ „Jeste, gospodine“, odgovaram. (Nisam siguran da sam ubedio gospodina Fulermana.) U školi se održavaju izbori

Slobodan Vladušić (1973, Subotica), pisac i esejista, docent na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio urednik u časopisu Reč, a danas glavni urednik časopisa Letopis Matice srpske. Za svoj prvi roman „Forward“ (2009) dobio je nagrade „Borislav Pekić“ i „Zlatni sunco

Betani Hjuz mi je poznata, pre svega, po televizijskim istorijskim dokumentarcima kroz koje je na mene nepogrešivo prenosila svoje ushićenje i radost življenja. Fascinirao me je njen nedavni serijal o Nilu u kome je istražila skoro 1500 kilometara njegove obale, i njegov uticaj na istoriju. Ovo je p

Evo nama novog romana, osmog po redu proisteklog iz pera Branislava Jankovića. Roman koji smo svi sa nestrpljenjem čekali, napokon je ugledao svetlost dana. Verujem da će mnogima „Zidanje ambisa“ ubrzo naći put do kuće i biblioteke, ali pre svega do srca. A evo i mene koja sam unapred već pretplaćen

Ne treba dodatno objašnjavati kojoj četvorici Obrenovića se posvećuje posebna pažnja kad god se govori i piše o Srbiji devetnaestog stoleća, jer bez životopisa kneza Miloša, kneza Mihaila, kralja (prethodno kneza) Milana i kralja Aleksandra ne može se zamisliti ni hronologija razvoja srpske državnos

Dino Bucati je u životu imao mnogobrojne uloge: posebno je ostao upamćen kao pisac ali je takođe bio i izvrstan novinar, crtač, i slikar. Tokom svog angažmana u novinama Korijere dela sera u kojima je bio „glavni“ muzički kritičar, ratni izveštač, specijalni dopisnik, i čiji glavni urednik nije post