„Promašio sam zemlju. Promašio sam profesiju. Promašio sam dimenziju. Promašio sam život.“ Zastala mi je na trenutak knedla u grlu kada sam na samom početku priče pročitala reči koje izgovara Bratac Britanac, junak romana Gorana Gocića „Čovek iz nehata“. Ili su to bile moje reči? Više nisam bila sig

Uništenje dece, najranjivijih pripadnika određene nacionalne, verske ili rasne grupe jasno govori o nameri uništenja same grupe. O tome svedoči i masovno interniranje i stradanje srpske dece u logorima ustaške Nezavisne Države Hrvatske čiji su roditelji ubijeni ili upućeni na prisilni rad u nacistič

U naslovu je izjava od dve reči, a zapravo već nad koricama lebdi pitanje: zašto je u tu izjavu teško poverovati? I pre nego što pročita prvu rečenicu romana, čitaocu je jasno da se tu radi o optužbi koja je teško oboriva i o odbrani koju niko ne shvata ozbiljno. A malo li je bilo takvih slučajeva u

Mihail Ljermontov u predgovoru svog „Junaka našeg doba“ (gde je ironizovani junak takođe zapravo antijunak) piše da je u glavnom liku Pečorinu hteo da stvori portret „u kome su u potpunosti oličeni svi poroci našeg pokolenja“. Sve ljubavi Ljermontovljevog junaka su od dosade, ili lukasovskog bola/ve

Istaknuta kao osnovni motiv oko kojeg se formira i vrti radnja, ogrlica od dvanaest kamenčića nije samo misteriozni predmet iz zaostavštine, nego se postepeno pretvara u niz kraćih priča koje tako nanizane čine od romana „Tvoj sam“ kompaktnu celinu – doduše, povremeno prekinutu ponekom limenkom. Da

U ovoj moćnoj priči o komplikovanim i krhkim porodičnim odnosima, jedanaestogodišnji dečak nestrpljivo iščekuje svoj prvi ulov na godišnjem porodičnom lovu na jelene u zabačenim šumama severne Kalifornije. Ali kada mu u povratku otac kroz optički nišan svoje puške pokaže lovokradicu na porodičnom im

Verovatno niste ispratili da je Laguna objavila biografije Džona Lenona, Eltona Džona, Hendriksa, Sleša, Rotena, Dženis Džoplin, Mateusa, Led Cepelina, Kita Ričardsa, Margite, Milana. Ova ograda u prvoj rečenici potiče od toga što sam ja dobar čovek. Nisam surov prema glupacima. Imam strpljenja da o

Knjiga Luisa Dartnela možda je ograničena prema geografskom determinizmu, ali mnogi argumenti izneti u njoj su neosporni. Autor istražuje kako je ljudska evolucija – mesta na kojima živimo, mašine koje gradimo, hranu koju jedemo – vođena složenim prirodnim procesima: sve od tektonskih ploča do zemlj