Premda se čini da je o događajima koji se tiču Holokausta i Drugog svetskog rata pisano bezbroj puta i na bezbroj načina, neverovatno je da nove priče i dan-danas izlaze na svetlost dana, napisane iz drugačijeg ugla i sa različitim osvrtom na složene istorijske događaje. Praktično nepoznati izveštaj

Kako je ovo jedna predivna knjiga! Pirson nam je podario jedan opipljiv, Hildin svet, sazdan od ciglastih toplih tonova, zelenkasto-plavih boja i nijansi morske pene, izražajnih facijalnih ekspresija i raznolikih kompozicija koje tekst gotovo da čine suvišnim, i fantastičnim krajolicima u kojima se

Čudo jedno! – koliko smo puta to uzviknuli. A čitajući bajkovni roman „Barbara, Kata i dva čuda jedna“ Rastislava Durmana, sigurno ćemo, kako i sâm naslov kaže, bar dva puta to isto uzviknuti. Prvo, čudno će nam biti zbog čega je u naslovu spomenuta samo jedna Kata, kad ih ima dve, dok će nam drugo

„Venera i Afrodita“ vodi nas na putovanje koje počinje rođenjem boginje lepote i čulne ljubavi u ljudskoj mašti i umetnosti i nastavlja se, kroz njene nebrojene transformacije, sve do današnjih dana. U početku, kada još uvek nije bila poznata kao Venera, manifestovala se kao bliskoistočna boginja ra

Digitalni svet je izmenio naše poimanje „komšiluka“ kao i njegov smisao. Koliko ljudi danas zaista upoznaje ljude koji žive i rade u njihovoj blizini? Debitantski roman Kler Puli pod nazivom „Beležnica neizgovorenog“ opisuje dešavanja u savremenom londonskom kvartu kada jedan od njegovih stanovnika

Jelena je novinarka nezavisnog nedeljnika, njen muž Boris je scenarista, imaju Lenkicu (4,5). S njima živi i i Milen, Jelenin brat po ocu. To su glavni junaci novog romana Sonje Ćirić „Glasovi Žute sveske“. I ništa ne bi bilo čudno da autorka nije novinarka, urednica nezavisnog nedeljnika Vreme, pa

Dok sam čitala poslednje redove novog romana Eme Straub, najednom me je obuzelo neobično osećanje spokoja i zadovoljstva: kao, na primer, kada u jednom dahu odgledam celu sezonu serije „Grejs i Frenki“ pa poželim da prošetam ulicama bajkovitog seoceta na Hadsonu, u potrazi za nekoliko kugli ukusnog

Onaj koji Igra s Vukovima nekada se zvao Džon Danbar i nosio titulu poručnika, za opasačem alatku što puca kuršume, na bledom licu uvoštene brkove, na glavi smeđe uvojke, pod sobom brzog konja a u ruci američku zastavu. Indijanci bi vam rekli da je tu negde primećen dlakavousti beli čovek od čijeg b