Razlozi omiljenosti Ivana Tokina među čitaocima svakako leže u pristupačnosti,  nepretencioznosti, pa i minimalizmu njegovog proznog izraza. Razgovornošću i pridavanjem značaja tzv. malim, svakodnevnim stvarima, postiže se bliskost pripovedača sa onima kojima se obraća, istovremeno otkrivajući preci

Ima knjiga koje vas rastave na sitne delove. Poslednja s kojom mi se to desilo je „Peta žica“ Branislava Jankovića. Prošlo je nekoliko dana kako sam pročitala Bakmanovu knjigu i kako pokušavam da nešto napišem. Ali priznaću vam, nije nimalo lako... Pročitala sam knjigu, a opet, osećaj je totalno dru

Na zalasku britanske vlasti u Indiji, dakle u sumrak kolonijalnog sveta koji se više nikada neće uzdići, uoči Drugog svetskog rata koji će zaljuljati i ostatak sveta, jedna mlada devojka pokušaće za sebe da izbori neki bolji život. U strogo kastinskoj Indiji koja, i kada bude zbacila britanske okove

Savremeni načini komunikacije su nas gotovo neprimetno vratili jednom mediju – zvuku. Dvadesetominutne glasovne poruke prijatelja su male emisije koje slušamo uz jutarnju kafu ili u prevozu. Predavanja i kursevi se unapred snimaju kako bi ih učenici i polaznici pratili, a podkasta je sve više i sve

Evo, sada i zvanično: odgovorno tvrdim da je ova knjiga kandidat da postane prvi klasik ekokritike južnoslovenskih književnosti. Da me neko pita od čega da počne kad je o ekokritici reč, predložio bih mu, uz ovaj roman još i Toroov „Valden“, eseje i poeziju Gerija Snajdera ili Julije Fjedorčuk, roma

Možda se sećate svog detinjstva kada vam je neko (u mom slučaju je to bio tata) pričao o Ajnštajnovim dogodovštinama, na primer, kako je Albert išao u pozorište u pidžami. Možda se sećate Albertove biografije koju je napisao Borislav Kuznjecov. Svakako se sećate neke od Ajnštajnovih fotografija, na

Laguna nas je ranije već vodila na „24 sata u staru Atinu“, „24 sata u stari Rim“, na „Godinu dana u životu stare Grčke“, a sada nam osnovna znanja o antičkom svetu objedinjuje u novom publicističkom izdanju „Klasični svet u malim zalogajima“. Mark Danijels nam kroz kratke priče, mape, ilustracije i

Mnogo puta se osećam izgubljenim. Simbol lavirinta je najočitiji simbol. Osim toga, svi čovekovi izumi imaju prilično jasan kraj. Na primer, trpezarija služi za obede, spavaća soba za spavanje, čekaonica za čekanje. A ideja da se izgradi jedan lavirint, jedna zgrada u kojoj će se izgubiti onaj ko u