Posle detaljnog čitanja knjige „Nacionalistička geografija“ Dragutina Minića Karla ostaje utisak da bi tu nešto, bez pitanja autora, trebalo promeniti, pa bi novo njegovo modifikovano ime glasilo Dragutin Maksimović Karlo! Minić je za šiparice, tinejdžerke! A on je toliko maksimalno sve ove priče sk

Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa kako objašnjava gledaocima način na koji je mlađahni kralj jedne male grčke kraljevine srušio golijats

U napomeni naslovljenoj Nekoliko reči na kraju književnik Vule Žurić naglašava da je dvadeset sentimentalnih priča o dvadesetom veku, koje čine njegovo najnovije ostvarenje „Heroji i gubitnici“, ponajbolje odrediti kao „dokumentarne pripovesti“, jer u njima „nema ničega izmišljenog, a pisane su sa ž

Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage totaliteta – ili, naprotiv, svojom jedinstvenošću prizivaju melodiju u našu maštu? Pitanja kao da su

Paulo Koeljo najpoznatiji je po „Alhemičaru“, koji bi već mogao da se svrsta u klasike. Preletela sam pogledom po svojoj biblioteci. Pitala sam se želim li ponovo da pročitam ovu knjigu kako bih otkrila da li se moj utisak promenio sada kada sam i sama drugačija. Jer kad god se pomene ova knjiga, uv

Kada se desi da žene u samoodbrani ubiju muževe, one naruše očekivani red stvari, jer u ovakvim slučajevima muškarac, a ne žena, postaje žrtva porodičnog nasilja. Marina Vujčić u svojoj novoj knjizi „Sigurna kuća“ govori nam da je tako „nešto obrnuto i neočekivano, u neskladu sa statistikom“. Očekiv

„Leptirica“ je roman o dve sestre koje su, za vreme Jugoslavije, odrastale u siromašnijem delu siromašnog bosanskog gradića, izložene klasnim razlikama (u besklasnom društvu), pritisku tradicionalistički vaspitanih i primitivnih roditelja, te neuništivom duhu palanke oličenom, iznad svega, u ponašan

Vaskrsenje kao tema ne samo biblijskih spisa i teološke literature već i nasumičnog niza književnih dela od Nušića do Pekića, od Bulgakova do Mirjane Novaković, suočava nas i sa čudom i sa apsurdom. Ipak, Milićevićev prvenac kao da nije roman identiteta, već jedne teške situacione neuroze pretočene