Prikaz trilera „Spaljen“
Slomljen fizički i psihički, Hening Jul je jedan od onih likova koji me je odmah privukao. Kada uđe u svoju kancelariju prvi put posle dve godine, shvata koliko se sve promenilo. Sve je sjajno i novo, od opreme i nameštaja, pa do veze u koju se njegova bivša žena Nora upustila sa novom superzvezdom policijske stanice. Heningu, koji još mnogo pati zbog tragične pogibije sina u požaru, teško je da se prilagodi. Izgubio je veliki deo sebe u požaru, ali ne i novinarski instinkt i nos za priču, što ga navodi da se udubi u naročito uznemirujuću priču o mladoj ženi koja je naizgled kamenovana do smrti.
Slučaj je zamršen, tiče se muslimanske vere, šerijatskog zakona i ubistva iz osvete. Hening se suočava sa grupom nemilosrdnih ljudi koji bi ubili da zaštite jedan drugog, svoje poslove i veru, a u više navrata se Hening ponovo igra sa životom. Ali priča je daleko slojevitija nego što to deluje na prvi pogled, a Tomas Enger je veoma vešto povezao mnogo naizgled nepovezanih delova, tako da čitalac sve do kraja neće moći da nasluti kakav ga ishod očekuje.
Karakterizacija likova u knjizi je odlična: svi su veoma različiti i pažljivo oblikovani. Pisanje fikcije u kojoj sporednu ulogu ima vera, prilično je delikatno, zahteva od pisca da hoda po tankoj liniji između stereotipa i stvarnosti, ali Tomasu Engeru to polazi za rukom, jer prikazuje suštinu predrasuda i nepoverenja prema muslimanskoj veri u mnogim zajednicama. Pa opet, priča prevazilazi kritiku vere; sama vera ostaje u pozadini priče.
Puna trenutaka preispitivanja, gde se Hening suočava sa onim što mu se desilo u prošlosti, kao i trenutaka snažne tenzije kada se on nađe u velikoj opasnosti, priča mi je držala pažnju i želela sam da saznam ko je ubica i koji mu je bio motiv. A dobijate i pravi osećaj za mesto kroz Engerovo pisanje. Uopšte ne poznajem Norvešku, ali kako sam napredovala kroz knjigu, u glavi sam imala kristalno jasne prizore pejzaža u kome se priča odigrava. Atmosferski je to pojačalo zlokobni osećaj istrage.
Enger je suptilan pripovedač. Ovde akcija nije demonstrativna, već se postepeno umnožava. Enger nam priređuje sitna iznenađenja kada se to najmanje očekuje i tera čitaoca da pogađa sve do nepredviđenog kraja.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
Slučaj je zamršen, tiče se muslimanske vere, šerijatskog zakona i ubistva iz osvete. Hening se suočava sa grupom nemilosrdnih ljudi koji bi ubili da zaštite jedan drugog, svoje poslove i veru, a u više navrata se Hening ponovo igra sa životom. Ali priča je daleko slojevitija nego što to deluje na prvi pogled, a Tomas Enger je veoma vešto povezao mnogo naizgled nepovezanih delova, tako da čitalac sve do kraja neće moći da nasluti kakav ga ishod očekuje.
Karakterizacija likova u knjizi je odlična: svi su veoma različiti i pažljivo oblikovani. Pisanje fikcije u kojoj sporednu ulogu ima vera, prilično je delikatno, zahteva od pisca da hoda po tankoj liniji između stereotipa i stvarnosti, ali Tomasu Engeru to polazi za rukom, jer prikazuje suštinu predrasuda i nepoverenja prema muslimanskoj veri u mnogim zajednicama. Pa opet, priča prevazilazi kritiku vere; sama vera ostaje u pozadini priče.
Puna trenutaka preispitivanja, gde se Hening suočava sa onim što mu se desilo u prošlosti, kao i trenutaka snažne tenzije kada se on nađe u velikoj opasnosti, priča mi je držala pažnju i želela sam da saznam ko je ubica i koji mu je bio motiv. A dobijate i pravi osećaj za mesto kroz Engerovo pisanje. Uopšte ne poznajem Norvešku, ali kako sam napredovala kroz knjigu, u glavi sam imala kristalno jasne prizore pejzaža u kome se priča odigrava. Atmosferski je to pojačalo zlokobni osećaj istrage.
Enger je suptilan pripovedač. Ovde akcija nije demonstrativna, već se postepeno umnožava. Enger nam priređuje sitna iznenađenja kada se to najmanje očekuje i tera čitaoca da pogađa sve do nepredviđenog kraja.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
