Ako „smeti znači želeti, a želeti smeti“, kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela „Zmajeva žena“ i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje. Kao književnica s već respektabilnim opusom, ona je s novim svojim naslovom uspela da ode korak dalje, da napiše nešto bolje i od najboljeg što je ranije radila, i već sama ta činjenica, uz informaciju da je „Zmajeva žena“ već na korak od trećeg izdanja, dovoljno kazuje o dragocenosti i kvalitetu novog literarnog poduhvata autorke koja je naklonost publike stekla romanima „Duet duša“, „Jelena Anžujska“ i „Moja ljubav Nikola Tesla“.

„Vreme dolazi, obitava i prolazi, i ono broji nas, ne mi njega“, čitamo na stranicama romana posvećenog Jeleni Gatiluzio, stvarnoj ili neostvarenoj verenici ili supruzi despota Stefana Lazarevića. Zvuči kontradiktorno i kontroverzno, ali zaista se o odnosu Jelene, kćeri gospodara ostrva Lezbosa Frančeska II Gatiluzija, i znamenitog baštinika Lazara Hrebeljanovića malo toga zna, osim da su se najverovatnije ili gotovo sigurno sreli i upoznali na Lezbosu, po Lazarevićevom povratku iz Anadolije i Konstantinopolja, gde je uz svog nominalnog gospodara Bajazita ratovao protiv nezaustavljivih Tamerlanovih hordi.

Postoje istorijske indicije da su se Jelena i Stefan verili, da je, štaviše, Jelena i došla s njim u Srbiju, ali joj se onda u istorijskim izvorima i zameće svaki trag, pa ostaju pretpostavke da je ili ubrzo po dolasku u Kruševac preminula ili da se pak zamonašila. No tako oskudni i, realno, obeshrabrujući fakti nipošto nisu obeshrabrili maštu i stvaralački polet Ane Atanasković, koja svoj roman „Zmajeva žena“ plete umešno preplićući faktografiju i fikciju, striktne uzuse istorijskih romana i lirsku prozu koja na mahove poprima poetske, sublimne tonove. Atanaskovićeva praktično STVARA dugu ljubav i brak Jelene Gatiluzio i Stefana Lazarevića, oslikava njihov zajednički životni put kojim, po svemu sudeći, nisu ni kročili, gradi jedan svet u kojem žena progovara o ženi i kroz ženu, ali vodi računa o vremenskom okviru, o svim važnim zbivanjima krajem 14. i u prvoj polovini 15. veka, prikazujući i tadašnju Srbiju, zemlju čija se samostalnost dugo i mučno gasi, ali čija iskra nastavlja da tinja.

Ovo, dakle, jeste i istorijski roman, i ljubavni roman, a prevashodno čista, bistra proza protkana poezijom. Knjiga koja će vam, pre svega, prijati.

Autor: Vladimir D. Janković
Izvor: Večernje novosti