Cveće, čokolade, večere, putovanja – sredstava zavođenja zaista je mnogo, ali se Kejt Bromli u knjizi godine lista USA Today „Zavedi me knjigama“ odlučila za štampanu reč. U ovom je delu rešila da obradi čuveno pitanje koje muči mnoge pisce otkako je sveta i čoveka: kako i gde pronaći nadahnuće kad se toliko mrski rok za predaju rukopisa bliži i isprečava pred vama poput nepremostivog bedema, a vi kod sebe nemate nijedan jedini kamen da otpočnete s izgradnjom stepenica. A inspiracija, kao što sama knjiga kaže, nekad „može da zaiskri iz najneverovatnijih i najnezgodnijih izvora“. Drugim rečima – pretvorite svoju muku u pokretačku snagu i prepustite se mašti.

Naša junakinja Kara već godinu dana, kako sama priznaje, umire sporom književnom smrću. Rok za novi ljubavni roman ističe joj takoreći za mesec dana a ona, umesto da piše, vreme uludo traći na pripremu venčanja svoje drugarice. Ali dobro, ako ništa drugo, barem od treštanja truba i bongo-bubnjeva svadbenog orkestra ne može da čuje sopstvene unezverene i uspaničene misli. Poslednje što bi u takvom trenutku poželela jeste da kao nevestina kuma u ulozi mladoženjinog kuma zatekne Rajana, bivšu ljubav sa studija, koji, da muka bude veća, izgleda bolje nego ikada. Važan podatak: Rajan je bio njen prvi dečko kojem je podarila nevinost a on joj potom slomio srce u paramparčad, da bi posle godinama pokušavala ponovo da ga sastavi.

U romanu u kojem se likovi neprestano dobacuju britko izbrušenim doskočicama i vrcavim dosetkama kao u nekoj humorističkoj seriji, pratimo dalje Karu koja odlučuje da svoju muku preinači u inspiraciju: iskričavi ponovni susret s Rajanom pretače u susret svojih junaka u novoj istorijskoj romansi koju mora što pre da završi, što bi se reklo – koliko juče. Da bi u tome uspela, moraće da proguta ponos i prkos, a bogami i bes, i zbliži se ponovo s njim tokom priprema za drugaricino venčanje. A ni nagrada, mora se priznati, nije za bacanje: od honorara koji dobije za novu knjigu (ako je, razume se, ikada završi), uplatiće sebi šestomesečni boravak u Rimu.

Kara na jedno ipak nije računala: između njih dvoje ponovo spojenih neprestano isrkiče varnice, ali nisu sve rezultat netrpeljivosti – neke od njih najavljuju razbuktavanje neke sasvim suprotne vrste vatre. Kada ponovo zapršte stare ljubavne iskre, da li poslušati glavu i pobeći što pre odatle, ili poslušati srce koje kaže da stara ljubav zaborava nema?

Autor: Miroslav Bašić Palković