Posle kratkog i efikasnog prologa iz kojeg se čitalac upućuje u mesto odvijanja glavnog toka radnje – Jezero Taho, koje po legendama ne sluti na dobro – sledi povratak na zbivanja koja su dovela do rečenog setinga i, naravno, obećani nastavak priče, ispripovedan iz pozicije dveju glavnih junakinja romana: Vanese Libling i Nine Ros.

Nina, i pored konstruktivnog planiranja časne i prestižne karijere, nije imala mnogo šanse budući da je od majke Lili nasledila samo sklonost ka lopovluku i prevari, a sada i preskupu obavezu: njena roditeljka ima kancer i Nini je potrebno da ukrade milion dolara. Često se kajući zbog svog životnog puta, ali ukazujući na prethodni nedostatak izbora, ona prepričava kako je, isprva sama, a zatim uz pomoć svog povremenog momka i, ispostaviće se, stalnog ortaka Loklana, preko društvenih mreža i koristeći na taj način podatke o bogatunima, ušla u njihovo perušanje po Los Anđelesu. Akcija njenog života diktirana imperativom majčinog lečenja treba da se sprovede preko grbače bogate naslednice i influenserke na Instagramu, za šta glavna junakinja ima dodatne motive u vidu povratka u odrastanje provedenog na Tahou i osvete za nešto što joj je ova, Vanesa, priredila dvanaest godina ranije.

Iako potonja u poglavljima ponavlja ponešto što saznajemo od Nine, Vanesa ima slabije pamćenje – što je uverljiv motiv jer se, bar u početku priče, pokazuje kao oličenje ispraznosti – pa joj se dvoje „turista“, odnosno Nina i Loklan, predstavljaju pod lažnim imenima. Tačke gledišta su različite kao da obe (na svoj način) nisu (opet svaka na svoj način) prevarantkinje: jedna posredstvom direktnijih pljački, a druga skupocenom prodajom magle preko Instagrama. I ako u ovoj knjizi postoji glavna poruka – a pojačana je svojevrsnim hepiendom i moralističkim implikacijama na kraju knjige, te sugestivnim naslovom – ona je u osudi površnosti i škodljivosti selfi kulture koju društvene mreže šire.

Ako su prevare koje su ovde opisane začete u onlajn svetu, njihovo sprovođenje se desilo u oflajn svakodnevici. Sigurno je komercijalni uspeh romana „Vredne stvari“ američke spisateljice Dženel Braun bar donekle zasnovan na plastičnom i korisnom razuveravanju milionske mase da pratioci nisu prijatelji i da fotografije koje se kače na Instagramu vrlo često nemaju preterane veze sa stvarnim životom. Društvena mreža koju je autorka izabrala za tematizovanje ipak je univerzalna, jer opisano u romanu može da se primeni i na bilo koju drugu.

Što se ostalog tiče, roman „Vredne stvari“ nije samo dinamičan triler – čemu doprinose promene tačaka gledišta i izrazito postupan razvoj junaka – nego i, ako se tako može reći, ugodan: lišen krvi, osećaja straha i scena nasilja. Takođe, ovo je izrazito žensko štivo, koliko god da Nina i Vanesa nisu devojke za primer. Međutim, one do kraja vode radnju u kojoj su muškarci ili pomoćno sredstvo, žrtve prevare ili prikaze iz prošlosti. Možda se može reći da je ovo i sofisticiran triler, u smislu da opisuje kako se obe glavne junakinje gotovo celim tokom priče koriste najsavremenijim tehnološkim mogućnostima kako bi, svaka na svoj način, varale i obmanjivale. Pominjani kraj je neočekivan i potvrđuje utisak da su „Vredne stvari“ ipak, pre svega, jedan veoma ugodan triler.

Autor: Domagoj Petrović