Prikaz romana „Tragovi porcelana“: Priča o istrajnosti ljudskog duha
Maks je na pragu susreta sa ljubavlju svog života – Betinom.
„Tragovi porcelana“ je dirljiva priča koja čitaoca od samog početka snažno uvlači u svoj svet. Doživela sam je toliko autentično da sam nakon čitanja morala detaljnije da istražim likove, pa sam se veoma iznenadila kada sam shvatila da su, izuzev istorijskih ličnosti poput Himlera, ovi slojeviti, umetnički oblikovani junaci zapravo plod mašte Sare Friti.
Iako postoji bezbroj romana zasnovanih na temama Drugog svetskog rata, „Tragovi porcelana“ se izdvajaju svežinom pristupa. Roman se (naravno) dotiče progona Jevreja, moći Rajha i arijevskog ideala, ali se ne zadržava na eksplicitnim prikazima stradanja i užasa koncentracionih logora. Umesto toga, Sara Friti gradi inteligentnu fiktivnu priču, zasnovanu na temeljnom istraživanju, u čijem je središtu umetnost. Brojne reference na stvarna umetnička dela i umetnike dodatno učvršćuju utisak verodostojnosti priče, do te mere da je teško prihvatiti da Maks i Betina nisu stvarne osobe. Posebno je upečatljiv način na koji je narativ strukturiran oko njihove razdvojenosti i umetničkog duha epohe.
Susret sa ovo dvoje nadarenih umetnika odista je izuzetno čitalačko iskustvo. Strast koju Maks i Betina gaje jedno prema drugom, kao i njihova bezuslovna odanost, čine emotivno jezgro romana. Proza Sare Friti poseduje izrazito vizuelni, gotovo slikarski kvalitet, koji omogućava čitaocu da sa lakoćom zamisli i likove i ambijent. Paralelno s tim, Klarino istraživanje porodične istorije i otkrivanje sudbine njene majke Betine dodatno produbljuju narativ, čineći svaki njegov segment dodatno uverljivijim i autentičnim.
Balans između dve vremenske linije u romanu je perfektno izveden. Iako je mnogo više prostora posvećeno tridesetim i četrdesetim godinama prošlog veka nego periodu 1993. godine, potpuno je opravdano i prirodno jer upravo ta prošlost u velikoj meri, suptilno i bez trunke patetike, oblikuje Klarin sadašnji život.
Iako se u romanu pojavljuju očekivane teme, poput brutalnosti nacističkog režima, „Tragovi porcelana“ su pre svega priča o porodici, istinskoj ljubavi, hrabrosti i stvaralačkom nagonu. Paralelno sa procesom izrade porcelanskih predmeta provlači se snažna metafora ljudske krhkosti – svesti o tome da se svi u jednom trenutku možemo rasuti u prah, ali i da posedujemo sposobnost da sami oblikujemo sopstvenu sudbinu. Uprkos bolu, patnji i gubitku koji prožimaju roman, tema koja najsnažnije izbija jeste vera u istrajnost ljudskog duha.
Roman „Tragovi porcelana“ sam započela verujući da ću pročitati još jedan ratni roman. Ono što ova priča nudi daleko je prevazišlo moja očekivanja. Okrenuvši se zapostavljenim temama, Sara Friti stvorila je slojevit, uverljiv i estetski dosledan roman, napisan s jasnim osećajem umetničke i etičke odgovornosti. „Tragovi porcelana“ su, bez sumnje, izuzetno ostvarenje savremene istorijske proze.
Autor: Linda Hil
Izvor: lindasbookbag.com
Prevod: Laguna
„Tragovi porcelana“ je dirljiva priča koja čitaoca od samog početka snažno uvlači u svoj svet. Doživela sam je toliko autentično da sam nakon čitanja morala detaljnije da istražim likove, pa sam se veoma iznenadila kada sam shvatila da su, izuzev istorijskih ličnosti poput Himlera, ovi slojeviti, umetnički oblikovani junaci zapravo plod mašte Sare Friti.
Iako postoji bezbroj romana zasnovanih na temama Drugog svetskog rata, „Tragovi porcelana“ se izdvajaju svežinom pristupa. Roman se (naravno) dotiče progona Jevreja, moći Rajha i arijevskog ideala, ali se ne zadržava na eksplicitnim prikazima stradanja i užasa koncentracionih logora. Umesto toga, Sara Friti gradi inteligentnu fiktivnu priču, zasnovanu na temeljnom istraživanju, u čijem je središtu umetnost. Brojne reference na stvarna umetnička dela i umetnike dodatno učvršćuju utisak verodostojnosti priče, do te mere da je teško prihvatiti da Maks i Betina nisu stvarne osobe. Posebno je upečatljiv način na koji je narativ strukturiran oko njihove razdvojenosti i umetničkog duha epohe.
Susret sa ovo dvoje nadarenih umetnika odista je izuzetno čitalačko iskustvo. Strast koju Maks i Betina gaje jedno prema drugom, kao i njihova bezuslovna odanost, čine emotivno jezgro romana. Proza Sare Friti poseduje izrazito vizuelni, gotovo slikarski kvalitet, koji omogućava čitaocu da sa lakoćom zamisli i likove i ambijent. Paralelno s tim, Klarino istraživanje porodične istorije i otkrivanje sudbine njene majke Betine dodatno produbljuju narativ, čineći svaki njegov segment dodatno uverljivijim i autentičnim.
Balans između dve vremenske linije u romanu je perfektno izveden. Iako je mnogo više prostora posvećeno tridesetim i četrdesetim godinama prošlog veka nego periodu 1993. godine, potpuno je opravdano i prirodno jer upravo ta prošlost u velikoj meri, suptilno i bez trunke patetike, oblikuje Klarin sadašnji život.
Iako se u romanu pojavljuju očekivane teme, poput brutalnosti nacističkog režima, „Tragovi porcelana“ su pre svega priča o porodici, istinskoj ljubavi, hrabrosti i stvaralačkom nagonu. Paralelno sa procesom izrade porcelanskih predmeta provlači se snažna metafora ljudske krhkosti – svesti o tome da se svi u jednom trenutku možemo rasuti u prah, ali i da posedujemo sposobnost da sami oblikujemo sopstvenu sudbinu. Uprkos bolu, patnji i gubitku koji prožimaju roman, tema koja najsnažnije izbija jeste vera u istrajnost ljudskog duha.
Roman „Tragovi porcelana“ sam započela verujući da ću pročitati još jedan ratni roman. Ono što ova priča nudi daleko je prevazišlo moja očekivanja. Okrenuvši se zapostavljenim temama, Sara Friti stvorila je slojevit, uverljiv i estetski dosledan roman, napisan s jasnim osećajem umetničke i etičke odgovornosti. „Tragovi porcelana“ su, bez sumnje, izuzetno ostvarenje savremene istorijske proze.
Autor: Linda Hil
Izvor: lindasbookbag.com
Prevod: Laguna
