Prikaz romana „Slika Dorijana Greja“: Ogledalce, ogledalce naše…
Roman koji ne stari… kao ni njegov glavni junak, „Slika Dorijana Greja“ i danas provocira, očarava ali i upozorava.
Da je Instagram postojao u Vajldovo vreme, ovaj boem bi bio superstar, a njegov Dorijan Grej bi verovatno imao najestetičniji feed… Fairest of Them All… ali bez bjuti rutine. Savršen u svakom smislu – i to bez filtera… Ali negde u mraku krije se slika koja prikazuje nešto ružno i pravu cenu njegove večne mladosti i lepote.
Iako je prošlo više od 100 godina od objavljivanja prvog izdanja, roman deluje zastrašujuće savremeno. Influenser Dorijan bi bio savršen, nepogrešiv, negovan… barem na ekranu, dok se sve njegove mane, greške i laži kriju iza savršenih fotografija. Prava osoba se iznutra polako raspada, daleko od naših očiju. U eri u kojoj se ljudi često predstavljaju srećnijim i lepšim nego što jesu, Vajld nas i danas na neki način upozorava na to koliko može biti opasno ako počnemo i sami da verujemo u farsu koju kreiramo zarad očuvanja „savršenog imidža“. Čitajući roman, zapitaćemo se: Na šta smo sve spremni kako bismo očuvali savršenu sliku o sebi? Da li je moguće usput ne izgubiti dušu?
Na prvi pogled, priča je jednostavna. Mladić, opčinjen svojom lepotom, želi da zauvek ostane mlad i to mu polazi za rukom dok njegov portret stari. Poput „faustovskog pakta“, samo bez đavola… i bez srećnog kraja (bez velikih spojlera, ali spojler).
Između redova Vajld stvara remek-delo dok piše o grehu, savesti, teskobi duše. Prikazuje raskoš, ali kreira i klaustrofobičan svet u priči koji odiše fatalizmom i dekadencijom. Ovo, na kraju krajeva, nije puka priča o mladosti i lepoti nego i ogledalo društva, ne nužno viktorijanskog.
Vajld je bio večiti esteta i provokatar uprkos tome što je i sam vodio poprilično raskalašan i nemoralan život za svoje vreme (pa čak bio i osuđivan). Ne pruža nam odgovore niti drži predavanja već kroz svoju priču nudi ogledalo – a ono šta ćemo u njemu videti već zavisi od nas samih.
Bonus pri čitanju knjige jeste i dužina romana – sa manje od 300 strana ovaj klasik može da se pročita prilično brzo, što je dobra vest za one koji pokušavaju da ispune Goodreads Reading Challenge.
Autor/Izvor: Instagram/knjigo_lija
Da je Instagram postojao u Vajldovo vreme, ovaj boem bi bio superstar, a njegov Dorijan Grej bi verovatno imao najestetičniji feed… Fairest of Them All… ali bez bjuti rutine. Savršen u svakom smislu – i to bez filtera… Ali negde u mraku krije se slika koja prikazuje nešto ružno i pravu cenu njegove večne mladosti i lepote.
Iako je prošlo više od 100 godina od objavljivanja prvog izdanja, roman deluje zastrašujuće savremeno. Influenser Dorijan bi bio savršen, nepogrešiv, negovan… barem na ekranu, dok se sve njegove mane, greške i laži kriju iza savršenih fotografija. Prava osoba se iznutra polako raspada, daleko od naših očiju. U eri u kojoj se ljudi često predstavljaju srećnijim i lepšim nego što jesu, Vajld nas i danas na neki način upozorava na to koliko može biti opasno ako počnemo i sami da verujemo u farsu koju kreiramo zarad očuvanja „savršenog imidža“. Čitajući roman, zapitaćemo se: Na šta smo sve spremni kako bismo očuvali savršenu sliku o sebi? Da li je moguće usput ne izgubiti dušu?
Na prvi pogled, priča je jednostavna. Mladić, opčinjen svojom lepotom, želi da zauvek ostane mlad i to mu polazi za rukom dok njegov portret stari. Poput „faustovskog pakta“, samo bez đavola… i bez srećnog kraja (bez velikih spojlera, ali spojler).
Između redova Vajld stvara remek-delo dok piše o grehu, savesti, teskobi duše. Prikazuje raskoš, ali kreira i klaustrofobičan svet u priči koji odiše fatalizmom i dekadencijom. Ovo, na kraju krajeva, nije puka priča o mladosti i lepoti nego i ogledalo društva, ne nužno viktorijanskog.
Vajld je bio večiti esteta i provokatar uprkos tome što je i sam vodio poprilično raskalašan i nemoralan život za svoje vreme (pa čak bio i osuđivan). Ne pruža nam odgovore niti drži predavanja već kroz svoju priču nudi ogledalo – a ono šta ćemo u njemu videti već zavisi od nas samih.
Bonus pri čitanju knjige jeste i dužina romana – sa manje od 300 strana ovaj klasik može da se pročita prilično brzo, što je dobra vest za one koji pokušavaju da ispune Goodreads Reading Challenge.
Autor/Izvor: Instagram/knjigo_lija
