Prikaz romana „Skrivena pisma“ Lorne Kuk: Lekcije iz baštovanstva i ljubavi
Ako ste ljubitelj ljubavnih priča epskih razmera o snazi i izdržljivosti ljudskog duha usred ratnih strahota, priča kakve su proslavile čuvenu Lusindu Rajli, Beatris Kolin ili Kejt Morton, onda će vam srce zasigurno ukrasti i „Skrivena pisma“, novi roman britanske spisateljice Lorne Kuk, koja je svojim prethodnim, debitantskim romanom „Zaboravljeno selo“ osvojila kako mnogobrojne nagrade za ljubavnu prozu tako i vrhove lista najprodavanijih književnih ostvarenja.
Svet u ratu. Zabranjena ljubav. Nemoguć izbor. To je u kratkim crtama siže ovog očaravajućeg istorijskog štiva. Rađena u stilu toplih, ali i potresnih i dirljivih melodrama, ova priča spaja dve bitne odlike koje krase britansko nacionalno biće: njihovu neutaživu ljubav prema baštovanstvu, u zemlji koja im zbog vlažne atlantske klime za to pruža savršene uslove, i njihov ponos prema junačkom pregalaštvu u Velikom ratu, koji će prekaliti mnogobrojne naraštaje i zemlji dati nepokolebljivu čvrstinu i gordost po kojima se i danas širom sveta raspoznaje.
U idiličnom zelenilu Kornvola, pokrajini kao stvorenoj za vrtlarenje, mladi pejzažni arhitekta Ajzak jedne kasne letnje večeri 1914. u bašti ugleda odblesak večernje žute haljine mlade Kordelije i odlučuje da proveri da li je sa njom sve u redu, kao što pravila i nalažu jednom učtivom, mladom džentlmenu. Pošto joj je pomogao da pronađe malog brata za kojeg se uplašila da se utopio u jezeru, između njega kao radnika i nje kao bogataške ćerke, javlja se prva iskra bliskosti i poverenja. Ajzak u njihovoj vlastelinskoj kući iz 17. veka predvodi radove na obnovi velelepnih vrtova. Dok se zemljom polako širi strah od mogućeg ulaska u rat s Austrijom zbog njene objave rata Srbiji, Kordelija izražava želju da bolje i sama izuči tajne baštovanstva uz pomoć Ajzaka i njihovog glavnog vrtlara.
Dokonoj bogatašici koja vodi isprazan, neispunjen život, seme ljubavi prema negovanju biljaka, njihovom uzgoju i sađenju, ubrzo u srcu pušta svoj koren i ona počinje da otkriva lepotu stvaranja nečega sopstvenim rukama i trudom. To bi joj znanje moglo i te kako biti od koristi, jer kada svi momci budu otišli u rat, moglo bi ih spasti ako bar neka od žena u kući razume postupak sadnje i žetve, kako bi mogle da se spasu od gladi koja bi vrlo lako mogla da zavlada kada zemlja svoje muškarce pošalje u rovove, umesto među izorane brazde plodne crnice. I tako priča zapravo prerasta u studiju o čovekovoj potrebi da pronađe svrhu i smisao u svom životu, da bude od koristi, da bude borac umesto da se bespomoćno prepušta strujama života, jer, naposletku, tokovi se sudbine, katkad prepuni brzaka i virova, lakše savladavaju ako čovek ima snalažljivosti i veštine.
Dok Ajzak provodi rat u blatnjavim rovovima koji su ispresecali Evropu poput dubokih rana i pretvorili je u jalovu, sumornu ledinu i kaljugu bez trunke zelenila, utehu mu pružaju šarene slike vrta u Kornvolu u kom se Kordelija pomoću njegovih uputstava trudi da proizvede hranu za porodicu i osoblje i očuva njegovu cvetnu, bujnu lepotu. Kroz pisma koja razmenjuje s Ajzakom i bratom Edvinom koji su zajedno na bojištu, i s Edvinovom verenicom Milisent koja na frontu radi kao dobrovoljna bolničarka, čitalac se upoznaje sa strahotama neposrednog ratovanja i situacijama na ratištu. Tokom rata, vojnicima koji su trunuli i čamili u vlažnim i ledenim rovovima, pisma od voljenih i nada da će se jednoga dana vratiti svojim ljubavima, behu jedine iskre u tami i izvor snage i izdržljivosti u nemogućim uslovima. A o sumanutosti i besmislu rata najbolje svedoči scena u kojoj engleski i nemački vojnici na Badnje veče sklapaju primirje na nekoliko sati, izlaze iz rovova, razgovaraju, igraju fudbal i čestitaju jedno drugima praznik pevajući „Tihu noć“, svesni da će se koliko već ujutru možda tokom prepada međusobno poubijati.
Da li će Ajzak preživeti rat? Da li će Kordelija dočekati da joj se vrati ili će im se na putu do toga isprečiti milion prepreka kakve samo rat pred čoveka ume da postavi, otkriće nam skrivena pisma koja će Kordelija pronaći dugo nakon što mir bude sklopljen i rat završen.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Svet u ratu. Zabranjena ljubav. Nemoguć izbor. To je u kratkim crtama siže ovog očaravajućeg istorijskog štiva. Rađena u stilu toplih, ali i potresnih i dirljivih melodrama, ova priča spaja dve bitne odlike koje krase britansko nacionalno biće: njihovu neutaživu ljubav prema baštovanstvu, u zemlji koja im zbog vlažne atlantske klime za to pruža savršene uslove, i njihov ponos prema junačkom pregalaštvu u Velikom ratu, koji će prekaliti mnogobrojne naraštaje i zemlji dati nepokolebljivu čvrstinu i gordost po kojima se i danas širom sveta raspoznaje.
U idiličnom zelenilu Kornvola, pokrajini kao stvorenoj za vrtlarenje, mladi pejzažni arhitekta Ajzak jedne kasne letnje večeri 1914. u bašti ugleda odblesak večernje žute haljine mlade Kordelije i odlučuje da proveri da li je sa njom sve u redu, kao što pravila i nalažu jednom učtivom, mladom džentlmenu. Pošto joj je pomogao da pronađe malog brata za kojeg se uplašila da se utopio u jezeru, između njega kao radnika i nje kao bogataške ćerke, javlja se prva iskra bliskosti i poverenja. Ajzak u njihovoj vlastelinskoj kući iz 17. veka predvodi radove na obnovi velelepnih vrtova. Dok se zemljom polako širi strah od mogućeg ulaska u rat s Austrijom zbog njene objave rata Srbiji, Kordelija izražava želju da bolje i sama izuči tajne baštovanstva uz pomoć Ajzaka i njihovog glavnog vrtlara.
Dokonoj bogatašici koja vodi isprazan, neispunjen život, seme ljubavi prema negovanju biljaka, njihovom uzgoju i sađenju, ubrzo u srcu pušta svoj koren i ona počinje da otkriva lepotu stvaranja nečega sopstvenim rukama i trudom. To bi joj znanje moglo i te kako biti od koristi, jer kada svi momci budu otišli u rat, moglo bi ih spasti ako bar neka od žena u kući razume postupak sadnje i žetve, kako bi mogle da se spasu od gladi koja bi vrlo lako mogla da zavlada kada zemlja svoje muškarce pošalje u rovove, umesto među izorane brazde plodne crnice. I tako priča zapravo prerasta u studiju o čovekovoj potrebi da pronađe svrhu i smisao u svom životu, da bude od koristi, da bude borac umesto da se bespomoćno prepušta strujama života, jer, naposletku, tokovi se sudbine, katkad prepuni brzaka i virova, lakše savladavaju ako čovek ima snalažljivosti i veštine.
Dok Ajzak provodi rat u blatnjavim rovovima koji su ispresecali Evropu poput dubokih rana i pretvorili je u jalovu, sumornu ledinu i kaljugu bez trunke zelenila, utehu mu pružaju šarene slike vrta u Kornvolu u kom se Kordelija pomoću njegovih uputstava trudi da proizvede hranu za porodicu i osoblje i očuva njegovu cvetnu, bujnu lepotu. Kroz pisma koja razmenjuje s Ajzakom i bratom Edvinom koji su zajedno na bojištu, i s Edvinovom verenicom Milisent koja na frontu radi kao dobrovoljna bolničarka, čitalac se upoznaje sa strahotama neposrednog ratovanja i situacijama na ratištu. Tokom rata, vojnicima koji su trunuli i čamili u vlažnim i ledenim rovovima, pisma od voljenih i nada da će se jednoga dana vratiti svojim ljubavima, behu jedine iskre u tami i izvor snage i izdržljivosti u nemogućim uslovima. A o sumanutosti i besmislu rata najbolje svedoči scena u kojoj engleski i nemački vojnici na Badnje veče sklapaju primirje na nekoliko sati, izlaze iz rovova, razgovaraju, igraju fudbal i čestitaju jedno drugima praznik pevajući „Tihu noć“, svesni da će se koliko već ujutru možda tokom prepada međusobno poubijati.
Da li će Ajzak preživeti rat? Da li će Kordelija dočekati da joj se vrati ili će im se na putu do toga isprečiti milion prepreka kakve samo rat pred čoveka ume da postavi, otkriće nam skrivena pisma koja će Kordelija pronaći dugo nakon što mir bude sklopljen i rat završen.
Autor: Miroslav Bašić Palković
