Čarobni trenuci se mešaju sa surovom stvarnošću u ovoj priči o sireni koja nastoji da ostavi more za sobom.

Smeštena u malo selo na Karibima, krajem sedamdesetih godina, ova šarmantna ljubavna priča počinje kada ribar po imenu Dejvid, lenjo čekajući ulov, uspeva da uhvati vekovima staru sirenu Ajkaju, koju su proklele žene ljubomorne na njenu lepotu. Nju privlači zvuk gitare koju Dejvid svira – on se pak zapitao da nije možda preterao sa „smešnim“ cigarama.

Gorko-slatki zaplet počinje kada njihove redovne tajne sastanke okonča dolazak Tomasa i Henka – oca i sina sa Floride koji plove lokalnim vodama u potrazi za ribom sa kojom bi osvojili prvu nagradu na takmičenju u pecanju. Odjednom, postaju ambiciozni – maštaju o dogovoru sa Smitsonijanom, naslovnici u novinama – pri tome zaboravljajući Dejvidovu nameru da spase Ajkaju.

Rofijeva nasumično pripoveda o ovim junacima i mnogobrojnim drugim ostrvljanima koji se mešaju u aferu, uključujući i potkupljivog šefa policije koji nastoji da zaradi nešto novca na brzaka pomažući Tomasu i Henku da povrate ono što smatraju svojom imovinom, kao i gospođu Rejn, zemljoposednicu (belkinju) čije pokušaje da postupi ispravno kompromituje činjenica da su njeni preci bili robovlasnici. Predočeni su nam fragmenti Ajkajine poezije („Ali brod u Jenkija je velikiveliki / Sva u strahu, plivam doledole“), kao i Dejvidovo sećanje na ove događaje nakon četrdeset godina („Sada sam starac, i bolanbolan, ne mogu mnogo da se krećem, ne mogu da radim ni da isplovim na more, pa me evo gde pišem svoju priču“).

Ovom romanu posebnu draž daje način na koji Rofijeva koristi detalje iz stvarnog sveta da udahne život mitskim dešavanjima, dok se Ajkaja, sakrivena u Dejvidovoj spavaćoj sobi, suočava sa rizicima života na kopnu. Pošto joj otpada rep, ponovo uči da hoda u Dejvidovim starim zelenim kožnim adidas patikama. A dok joj nos krvari: „Iz nozdrva su joj izlazili kojekakvi mekušci i račići“. Dejvid brine da bi miris koji se širi i njena pesma bez reči mogli da privuku ljubopitljive komšije, pre svega Prisilu, čije petljanje u sva dešavanja romanu daju dozu zlonamernog humora.

Na kraju krajeva, ovo je tipična priča o autsajderu čiji dolazak menja okolinu u koju stiže, tako što joj omogućava da sagleda samu sebe, ali ne uvek sa pozitivnim posledicama. Za Tomasa, zabrinutog zbog svog sina koji vreme provodi čitajući poeziju, dolazak Ajkaje predstavlja priliku da demonstrira svoju muževnost. Neki od tegobnijih trenutaka u romanu tiču se poriva muškaraca rešenih da je obeščaste. Ali u njemu se krije i mnogo dobrote. Ljubav prema rege muzici sa mnogo basa omogućava Ajkaji da se sprijatelji sa gluvim desetogodišnjakom, dok Dejvid uči da razdvoji seksualnu želju od želje da nešto poseduje.

„Sirena sa Crne Konče“ nije bajka, te je kraj koji će Ajkaja doživeti samo uslovno srećan. Neko će pomisliti da je „biti žena opasno ukoliko to ne radite kako treba“. Ne morate preterano da se potrudite da uvidite magičnorealistični kolaž koji se krije u ovom pigmalionskom narativu, čija je funkcija da zamaskira ukus veoma gorke pilule koju valja progutati.

Autor: Entoni Kamins
Izvor: theguardian.com
Prevod: Milan Radovanović