Retko kada mi se dogodi da promenim mišljenje o romanu u drugoj polovini, a kamoli u poslednjoj četvrtini. Ali čitanje „Recepta za savršenu suprugu“ dovelo je upravo do toga. Poslednji deo romana je toliko sjajan da ovu knjigu moram da ocenim daleko većom ocenom nego što sam prvobitno planirala!

Roman govori o ulogama koje društvo dodeljuje ženama – pre svega uloge supruge i majke – kao i načinu na koji su one međusobno povezane. Alis je savremena žena posvećena karijeri koja odjednom ostaje bez posla i živi u predgrađu sa svojim suprugom koji više od svega želi da ima dete. U trošnom novom domu otkriće jedan prošli život – život Neli Merdok, domaćice iz pedesetih godina 20. veka, koja je nekada živela u toj kući. Neli je zanimljiv lik koji vodi dva života – život savršene supruge udate za bogatog muškarca i život žene zarobljene u okolnostima.

Uprkos tome što je između ove dve priče vremenski razmak od šezdeset godina, Karma Braun gotovo bez ikakvog napora povezuje Alisinu i Nelinu priču. Možda je vreme to koje ih razdvaja, ali dom u kom žive ih povezuje. Okolnosti u kojima su se ove dve žene našle su slične, a paralele između njihovih života govore o činjenici da iako su se životi žena dramatično promenili, postoje određena društvena očekivanja koja stagniraju.

Autorka veoma efektno uključuje odlomke iz raznih vodiča namenjenih ženama iz pedesetih godina prošlog veka. Svako poglavlje počinje jednim sažetkom u kome „profesionalci“ savetuju žene kako da zadovolje svoje muževe. Čitani iz današnje perspektive, ti odlomci su prepuni nerealnih očekivanja i potpuno mizogini. Oni predstavljaju dokaze o tome koliko su žene nekada – a i sada – posmatrane kao inferiornije u odnosu na muškarce. Ženama su poručivali da se unize, da budu manje inteligentne od svojih muževa, da mišljenja zadrže za sebe i da suzbiju svoje emocije – sve to kako bi njihovi muževi bili zadovoljni, a njihovo samopouzdanje bilo što veće. Svaka čast autorki što je ovo uključila u roman!

Retko kada autor uspe da postigne da kod dvostrukog narativa (uz dva pripovedača) postigne ujednačenu snagu. Moram da priznam da mi je u ovom romanu Nelin glas upečatljiviji, ali verovatno je to i zbog vremena o kojem govori i života kakav ova junakinja vodi.

Alis pronalazi Neline stare stvari i počinje da usvaja stil pedesetih – možda i previše. Postaje opsednuta spremanjem obroka iz te decenije, oblači se staromodno i čak počinje da koristi staru sedefnu muštiklu za cigarete koja je pripadala Nelinoj majci. Mislim da je autorka ovo uradila iz dva razloga: prvo kako bi pokazala povezanost koju je Alis osetila sa Neli, ali i kako bi kroz reakcije ljudi pokazala koliko ljudi romantizuju pedesete.

Ne želim da otkrivam detalje, posebno ne kraj – jedva uspevam da se suzdržim. Odavno nisam pročitala bolju završnicu nekog romana. Ostavila me je sa toliko pitanja, ali ne zato što autorka nije zaokružila priču.

Zaista sam uživala u čitanju. Iako mi se prva polovina činila sporom, ostatak romana je to sve nadoknadio. Nelina priča mi je odmah bila bliskija, a sa Alis se često nisam slagala. Međutim, autorka je do kraja romana uspela da mi približi i ovu junakinju i objasni njene postupke. Preporučila bih „Recept za savršenu suprugu“ svim ženama, a pre svega onima koji vole dobre feminističke romane.

Izvor: thebookishbrunette.com
Prevod: Dragan Matković