Prikaz romana „Princ lakrdijaša“, Marka Lorensa
Nakon uspeha trilogije „The Broken Empire“ („Slomljeni svet“), Lorensovog prvog izleta u fantastiku, ne iznenađuje činjenica da je vrlo brzo iznedrio još jedan serijal iz istog sveta. „Princ lakrdijaša“ je prva knjiga trilogije „Rat Crvene Kraljice“ koja prati priču Džalana Kendeta, princa Crvene Krajine, desetog u redu naslednika za presto.
Džalan je ženskaroš, kompulsivni kockar, lažov i kukavica – i sve te osobine bile bi katastrofalne za svakog drugog, osim za princa od Crvene Krajine. Ipak, zbog preterane pohlepe, a i zbog nedostatka sreće, magična aura pogađa njega i severnjačkog ratnika, Snorija ver Snagsona, koji uopšte nije svestan šta mu se dešava. Ove čini ih primoravaju da uvek budu zajedno, nemir ih obuzima kada se razdvoje, i nevoljno se kreću ka severu, ka ledenoj pustoši Gorkog Leda.
Kada sam čuo za „Princa lakrdijaša“, prvo što sam pomislio bilo je: „Oh, ne“ i to zato što je smešten u Slomljeni svet. Volim kada su autori malo odvažniji, i kada iskorače iz već utabanih staza, ali kako sam odmicao sa čitanjem, moje brige su se polako raspršile.
Kao i prethodne, i ova knjiga je pisana iz perspektive prvog lica, ali umesto zamišljenog, psihotičnog, prizemnog antiheroja, imamo duhovitog, nezajažljivog, pragmatičnog, kukavičkog antiheroja. Odmah mi se dopalo prvih nekoliko poglavlja i zapitao sam se kako autor planira da uklopi priču Džorga Ankrata u ovu novu priču, budući da se priče iz ove i prethodne trilogije odvijaju paralelno. Ispostavilo se da je ishod vrlo ubedljiv i duhovit.
Kako se priča odvijala, shvatio sam da je Lorens odlično razvio likove Džalana i Snorija, njihov međusobni odnos koji evoluira kroz samu priču. Dopao mi se i taj tradicionalistički šmek koji ova knjiga ima. Gotovo da nema ni nagoveštaja tehnologije iz starog sveta.
Ukoliko još uvek niste pročitali ništa od ovog autora, preporučujem „Princa lakrdijaša“. On je sigurno jedan od najboljih pisaca koji su se pojavili u poslednjoj deceniji, i nije neophodno da pročitate trilogiju „Slomljeni svet“.
Izvor: bestfantasybooks.com
Prevod: Maja Horvat
Džalan je ženskaroš, kompulsivni kockar, lažov i kukavica – i sve te osobine bile bi katastrofalne za svakog drugog, osim za princa od Crvene Krajine. Ipak, zbog preterane pohlepe, a i zbog nedostatka sreće, magična aura pogađa njega i severnjačkog ratnika, Snorija ver Snagsona, koji uopšte nije svestan šta mu se dešava. Ove čini ih primoravaju da uvek budu zajedno, nemir ih obuzima kada se razdvoje, i nevoljno se kreću ka severu, ka ledenoj pustoši Gorkog Leda.
Kada sam čuo za „Princa lakrdijaša“, prvo što sam pomislio bilo je: „Oh, ne“ i to zato što je smešten u Slomljeni svet. Volim kada su autori malo odvažniji, i kada iskorače iz već utabanih staza, ali kako sam odmicao sa čitanjem, moje brige su se polako raspršile.
Kao i prethodne, i ova knjiga je pisana iz perspektive prvog lica, ali umesto zamišljenog, psihotičnog, prizemnog antiheroja, imamo duhovitog, nezajažljivog, pragmatičnog, kukavičkog antiheroja. Odmah mi se dopalo prvih nekoliko poglavlja i zapitao sam se kako autor planira da uklopi priču Džorga Ankrata u ovu novu priču, budući da se priče iz ove i prethodne trilogije odvijaju paralelno. Ispostavilo se da je ishod vrlo ubedljiv i duhovit.
Kako se priča odvijala, shvatio sam da je Lorens odlično razvio likove Džalana i Snorija, njihov međusobni odnos koji evoluira kroz samu priču. Dopao mi se i taj tradicionalistički šmek koji ova knjiga ima. Gotovo da nema ni nagoveštaja tehnologije iz starog sveta.
Ukoliko još uvek niste pročitali ništa od ovog autora, preporučujem „Princa lakrdijaša“. On je sigurno jedan od najboljih pisaca koji su se pojavili u poslednjoj deceniji, i nije neophodno da pročitate trilogiju „Slomljeni svet“.
Izvor: bestfantasybooks.com
Prevod: Maja Horvat
