Prikaz romana „Poslednja prilika“
„Zdravo, ovde tvoj tata. Ti ćeš se uskoro probuditi, u Helsingborju je svanuo Badnji dan, a ja sam ubio čoveka. Znam, tako se ne počinju bajke. Ali ja sam oduzeo jedan život. Je li uopšte važno da znaš čiji?“
Kakav uvod! Kao Bakmanov dugoročni čitalac, navikla sam da budem na oprezu; nikada ne znate šta ćete tačno dobiti kada zakoračite u njegovu verziju stvarnosti. Da li će to biti maštovita, topla atmosfera knjige „Čovek po imenu Uve“? Ili će biti mračni, podesni i pronicljivi svet knjige „Beartown“?
Iskreno, mislim da ova kratka priča spada negde između. Nije bila teška kao njegov poslednji roman, ali je bila za nijansu mračnija od „Uvea“. Bakman navodi da je ova kratka priča originalno objavljena u njegovim lokalnim novinama, da je napisana oko Božića 2016. i da mu mnogo znači. U stvari, mislim da je uvod bitan kao i izmišljena priča koja usledi, pa vas preklinjem da ga ne preskačete.
„Dakle, možda ipak jeste važno? Da li sam ubio neku dobru osobu. Voljenu osobu. Neki život vredan življenja. Ili možda dete?“
Trudiću se da ne pričam o zapletu koliko god mogu, ali bih htela da se osvrnem na to zašto sam toliko uživala u ovom štivu. Ovo je ljubavna priča, izvinjenje i svođenje računa. Samo Bakman može da nam da narativ od 65 stranica, bez imena likova i bez mnogo detalja, a da nas opet ostavi bez daha. Ideja iza priče je u isto vreme pripovest stara kao vreme i potpuno nova ideja. „Poslednja prilika“ je klasična praznična tema ispripovedana iz jedinstvene tačke gledišta, kakvu ranije nisam srela.
„Možda ćeš postati bogat i moćan. Možda ćeš se vratiti kući u lepoj odeći, sa skupocenim satom. Ali preda mnom ti ne vredi da se pretvaraš, jer znam ko si u stvari. Preplašeni dečačić, ništa drugo.“
Ovo je zajednička tema svih Bakmanovih romana, ali ne gubi na važnosti ni na osećajnosti. Iskreno verujem da je jedan od razloga zašto je postao omiljeni pisac tako širokom auditorijumu njegov suvi talenat prikazivanja emocija kod odrastanja, značenja reči „dom“ i toga kako se vremenom menja nabolje i nagore. Uz činjenicu da ova izuzetna priča ima prelepu naslovnicu i divne ilustracije u boji, složila bih se sa jednim prikazom da je ova knjiga nešto poput „basne za odrasle“. Ako vam treba alternativa za lagane ili romantične priče, savetujem da uzmete „Poslednju priliku“.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
Kakav uvod! Kao Bakmanov dugoročni čitalac, navikla sam da budem na oprezu; nikada ne znate šta ćete tačno dobiti kada zakoračite u njegovu verziju stvarnosti. Da li će to biti maštovita, topla atmosfera knjige „Čovek po imenu Uve“? Ili će biti mračni, podesni i pronicljivi svet knjige „Beartown“?
Iskreno, mislim da ova kratka priča spada negde između. Nije bila teška kao njegov poslednji roman, ali je bila za nijansu mračnija od „Uvea“. Bakman navodi da je ova kratka priča originalno objavljena u njegovim lokalnim novinama, da je napisana oko Božića 2016. i da mu mnogo znači. U stvari, mislim da je uvod bitan kao i izmišljena priča koja usledi, pa vas preklinjem da ga ne preskačete.
„Dakle, možda ipak jeste važno? Da li sam ubio neku dobru osobu. Voljenu osobu. Neki život vredan življenja. Ili možda dete?“
Trudiću se da ne pričam o zapletu koliko god mogu, ali bih htela da se osvrnem na to zašto sam toliko uživala u ovom štivu. Ovo je ljubavna priča, izvinjenje i svođenje računa. Samo Bakman može da nam da narativ od 65 stranica, bez imena likova i bez mnogo detalja, a da nas opet ostavi bez daha. Ideja iza priče je u isto vreme pripovest stara kao vreme i potpuno nova ideja. „Poslednja prilika“ je klasična praznična tema ispripovedana iz jedinstvene tačke gledišta, kakvu ranije nisam srela.
„Možda ćeš postati bogat i moćan. Možda ćeš se vratiti kući u lepoj odeći, sa skupocenim satom. Ali preda mnom ti ne vredi da se pretvaraš, jer znam ko si u stvari. Preplašeni dečačić, ništa drugo.“
Ovo je zajednička tema svih Bakmanovih romana, ali ne gubi na važnosti ni na osećajnosti. Iskreno verujem da je jedan od razloga zašto je postao omiljeni pisac tako širokom auditorijumu njegov suvi talenat prikazivanja emocija kod odrastanja, značenja reči „dom“ i toga kako se vremenom menja nabolje i nagore. Uz činjenicu da ova izuzetna priča ima prelepu naslovnicu i divne ilustracije u boji, složila bih se sa jednim prikazom da je ova knjiga nešto poput „basne za odrasle“. Ako vam treba alternativa za lagane ili romantične priče, savetujem da uzmete „Poslednju priliku“.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
