Prikaz romana „Na kraju sveta s pingvinima“
Nakon što sam pročitao „Harfu za Eli“, pitao sam se kakav li će biti naredni roman Hejzel Prajor, jer mi se njen prvenac zaista dopao. Nisam imao zbog čega da brinem. „Na kraju sveta s pingvinima“ je fantastična priča koja vraća veru u život.
Upoznajemo Veroniku Makridi koja ima 85 godina i živi sama u velikoj zabačenoj kući pored mora u Erširu u Škotskoj. Veronika me je odmah privukla jer u njoj ima nečeg posebnog, a posebno me je osvojio osećaj da ima još mnogo toga da ponudi svetu i da njene godine i nagluvost ne bi trebalo da tome budu prepreka.
Veronika je finansijski obezbeđena. Ima veliku kuću, a tu su i Ajlin, njena pomoćnica, i njen baštovan, ali osim njih ona nema nikoga, čak ni bliskog rođaka, tako da većinu vremena provodi sama. Ona najčešće tumara obalom i sakuplja otpatke. Veronika ne bira reči za ljude koji za sobom ostavljaju smeće na njenoj plaži. Veronika voli da provodi vreme ispred TV-a gledajući dokumentarne filmove o divljim životinjama uz šoljicu svog omiljenog čaja.
Jednom prilikom, dok je gledala dokumentarac o pingvinima, nešto se u njoj promenilo! Taj trenutak postaće prekretnica za našu junakinju.
Kada Ajlin iznenada otkrije da Veronika ipak ima člana porodice koji nedaleko živi, odlučuje da upozna Patrika, za koga se ispostavlja da je njen unuk. Njihov susret neće proteći onako kako se nadala. Na kraju krajeva, imanje će morati neko da nasledi, ali to očigledno neće biti Patrik.
Pingvini žive na ostrvu Loket, ali je Antarktik tako daleko od obale Škotske. Međutim, Veronika želi da ih spase i u tome je neće odvratiti ni naučnici koji joj govore da je previše stara za takav poduhvat. Veronika je to zacrtala, a da li će spasti pingvine?
Ovo je prelep roman o samootkrivanju, u kom će čitaoci rado poći na putovanje sa našom junakinjom (koja ima veliko srce uprkos tuzi koja je prati od davnih dana i koja je ponekad malo mrzovoljna), u želji da se uvere da će se njen san zaista ostvariti. Odličnim stilom i temeljnim istraživanjem Hejzel Prajor je još jednom dokazala da je odličan pripovedač.
Izvor: thelastwordbookreview.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Upoznajemo Veroniku Makridi koja ima 85 godina i živi sama u velikoj zabačenoj kući pored mora u Erširu u Škotskoj. Veronika me je odmah privukla jer u njoj ima nečeg posebnog, a posebno me je osvojio osećaj da ima još mnogo toga da ponudi svetu i da njene godine i nagluvost ne bi trebalo da tome budu prepreka.
Veronika je finansijski obezbeđena. Ima veliku kuću, a tu su i Ajlin, njena pomoćnica, i njen baštovan, ali osim njih ona nema nikoga, čak ni bliskog rođaka, tako da većinu vremena provodi sama. Ona najčešće tumara obalom i sakuplja otpatke. Veronika ne bira reči za ljude koji za sobom ostavljaju smeće na njenoj plaži. Veronika voli da provodi vreme ispred TV-a gledajući dokumentarne filmove o divljim životinjama uz šoljicu svog omiljenog čaja.
Jednom prilikom, dok je gledala dokumentarac o pingvinima, nešto se u njoj promenilo! Taj trenutak postaće prekretnica za našu junakinju.
Kada Ajlin iznenada otkrije da Veronika ipak ima člana porodice koji nedaleko živi, odlučuje da upozna Patrika, za koga se ispostavlja da je njen unuk. Njihov susret neće proteći onako kako se nadala. Na kraju krajeva, imanje će morati neko da nasledi, ali to očigledno neće biti Patrik.
Pingvini žive na ostrvu Loket, ali je Antarktik tako daleko od obale Škotske. Međutim, Veronika želi da ih spase i u tome je neće odvratiti ni naučnici koji joj govore da je previše stara za takav poduhvat. Veronika je to zacrtala, a da li će spasti pingvine?
Ovo je prelep roman o samootkrivanju, u kom će čitaoci rado poći na putovanje sa našom junakinjom (koja ima veliko srce uprkos tuzi koja je prati od davnih dana i koja je ponekad malo mrzovoljna), u želji da se uvere da će se njen san zaista ostvariti. Odličnim stilom i temeljnim istraživanjem Hejzel Prajor je još jednom dokazala da je odličan pripovedač.
Izvor: thelastwordbookreview.com
Prevod: Kristijan Vekonj
