Ne tako davno, Dejv Egers se pojavio u američkoj književnosti, probivši se svojim metaforičnim memoarima „Potresno delo zapanjujuće genijalnosti“. Njegove književne odrednice i teme o pravima ljudi učinile su ga društveno angažovanim i kulturno povezanim, a sada sa novim romanom „Krug“, čini se da je Egersov prvobitni optimizam stavljen na pauzu na granicama društvenih mreža, u iščekivanju sveta koji nije prepun potencijala, nego obična noćna mora.

Mej je naivna devojka od dvadeset i nešto godina koja uplovljava u vrli, novi svet ogromnog informativno tehnološkog preduzeća Krug, koje je spojilo funkcije Majkrosofta, Gugla, Epla, Jutjuba, Fejsbuka i Tvitera u ujedinjenu korporaciju sa naizgled divnim idejama.

Korisnici Kruga mogu da imaju samo jedan nalog, nazvan BašTi, koji im dozvoljava pristup svim operacijama i društvenim kontaktima dostupnim u digitalnom univerzumu.

Duboko u organizaciji, uži krug šefova spaja idealizam o tehnologiji i ljudskim pravima u viziju o idealnoj demokratiji, transparentnosti i znanju, sa kojom oni žele da spoje privatne i javne sfere i usavrše operacije upravljanja.

Orvelovske reference skoro i da ne moramo da naglašavamo, ali glavni moto Kruga – „Sve što se dogodi, mora da se zna“ – potiče ne toliko iz političke ideologije već od nezrelog informacionog utopizma koji je zagovarao Džulijan Asanž (koji se pominje u romanu) ili snova o društvenoj povezanosti koje je imao Mark Zakerberg (koga donekle naziremo u osnivaču Kruga, Taju Gospodinovu).

Mej se probija kroz ultrameritokratske redove kompanije kako bi se istakla kao vodeće promotivno svetlo, smišljajući neke od ključnih citata: „Tajne su laži“, „Deljenje je briga“, „Privatnost je krađa“.

Na tom putu joj se nude, i ona ih ignoriše, sve jasniji uvidi u ono što nije u redu sa celom tom pričom. Jedne noći, Mej odlazi u ilegalnu vožnju kajakom do nenaseljenog ostrva, gde se na trenutak oslobodila od hiper povezanog sveta, da bi kasnije bila primorana na seansu samokritike pred okupljenim osobljem Kruga. Na platformi kompanije koja podseća na stil Stiva Džobsa, Mej priznaje svoje zločine, zajedno sa ostalima koji otkrivaju svako svoje iskustvo u korist zajednice.

U vidu pokajanja, ona pretvara svoj život u model nemilosrdne vidljivosti, a život svoje porodice u verziju „Trumanovog šoua“. Bivši dečko drži govore o noćnoj mori koju ona podržava, na šta mu ona odgovara progoneći ga putem društvenih mreža dok on traži način da pobegne u poslednji, nepovezani kutak divljine.

Ne možemo sa sigurnošću da znamo da li je „Krug“ satira sadašnjice ili distopijska verzija skorije budućnosti. Egersov stil je tečan, sa lakoćom barata terminima tehnološkog sveta, a oponiranje tako uzbudljivo da mu se oprašta svaka mana koju bi čitalac mogao da zapazi.

Bilo bi pomalo suludo upoređivati današnje onlajn korporacije ili aktuelni strah među građanstvom od nadziranja, sa pravim svetskim, totalitarnim silama (nacisti, Staljin, maoisti) koje su evocirane u romanu „1984“. Ali ovaj Egersov roman je krajnje karikirana verzija visoko tehnološkog totalitarizma, jedan narativni, misaoni eksperiment u kome njegov liberalni idealizam (pre nego fašizam ili komunizam) dostiže vrhunac.

U svemu ovome može biti i nekog podsmeha. Egers, u svojim četrdesetim, više nije mladi inovator. On je, ustvari, verovatno predstavnik poslednje generacije velikih američkih pisaca koji su u potpunosti potekli iz starih vrednosti štampe. „Krug“ možda, na kraju, predstavlja sliku kako idealisti društvenih mreža izgledaju u formi tradicionalnih romana iz pera skeptika.

Izvor : theguardian.com
Prevod: Dragan Matković