Prikaz romana „Kremanska straža“: Svež i originalan triler
Jula 2000. godine, samo nekoliko meseci pre prelomnih političkih događaja, ubijen je vojnik na straži u kasarni nadomak Kremana, srpskih Delfa. Rasvetljavajući pozadinu ovog slučaja, Sokol Filipović, major KOS-a, otkriva nepoznate detalje u vezi sa proročanstvom Tarabića, ali i trag onih koji po svaku cenu žele da se dokopaju njegovog izvornog teksta i saznaju u kom pravcu će, prema proročanstvu, krenuti sudbina Srbije pod Miloševićem.
Kremansko proročanstvo je idealna tema za žanrovski roman. Debi roman Aleksandra Gajića, poznatog domaćeg naučnika-politikologa, donosi nam mnogo toga. Njegov svež i originalan glas javlja se u srpskom trileru odmah kao zreo, uobličen, jednostavnog i pitkog stila; njegovo pripovedanje je konzistentno, a dijalozi živi, u stanju da u nekoliko poteza snažno oslikaju karaktere različitih protagonista romana. Najveće iznenađenje je u tome što, iza sižea „Kremanske straže“, stoji, i to nenametljivo a potpuno u funkciji priče, nešto mnogo više i važnije – otvaranje čitavog niza važnih, dubinskih tema (odnosa vere i razuma, vlasti i tajne, pitanje zdravog stava prema svemu onome što „otkriva budućnost“ i sličnog). Tako se, u prilično jasno datim istorijsko-političkim prilikama, preispituje i samo proročanstvo Tarabića i njegove brojne političke instrumentalizacije, ali nikada jednostrano i bez rezerve. Takođe, „Kremanska straža“ uspeva da izbegne još jednu zamku: da smeštajući žanrovsku priču u politički kontekst savremene Srbije, podlegne politizaciji i istorizaciji po unapred zadatim šablonima. Naprotiv, roman uspeva da, samom pričom koja se čita sa narastajućom strašću, nadjača dominanti istorijski narativ i izbegne svaku vrstu „upodobljavanja“. Svojim pripovedačkim postupkom Gajić stvara utisak, tačnije uspeva da učini neizvesnim (samim tim i podložnim naknadnim tumačenjima proročanstva), čak i one događaje iz nastupajućih dana za koje čitalac dobro zna kako će se odigrati.
Poštujući sve žanrovske konvencije, Aleksandar Gajić svoj debi roman usmerava ne samo ka suštinskim temama već ga ispunjava lokalnim koloritom, tako da, u krajnjem ishodu, dobijamo ne samo triler smešten u ovdašnji kontekst (kakvi su većina domaćih trilera) već zaista pravi srpski triler. U romanu se, iako se vojno-policijska istraga odvija u okviru skučenog seoskog miljea, kroz preplitanje karaktera iz različitih krajeva Srbije, sklapa mozaik nacionalnog mentaliteta u kome se jasno vidi kakvi smo mi sami a kakve su nam vlasti, kakve su nam nade i strahovi, koji su naši glavni poroci i koje glavne vrline.
Malo li je za jedan roman?
Autor: Nikola Malbaški
Izvor: Balkan fokus
Kremansko proročanstvo je idealna tema za žanrovski roman. Debi roman Aleksandra Gajića, poznatog domaćeg naučnika-politikologa, donosi nam mnogo toga. Njegov svež i originalan glas javlja se u srpskom trileru odmah kao zreo, uobličen, jednostavnog i pitkog stila; njegovo pripovedanje je konzistentno, a dijalozi živi, u stanju da u nekoliko poteza snažno oslikaju karaktere različitih protagonista romana. Najveće iznenađenje je u tome što, iza sižea „Kremanske straže“, stoji, i to nenametljivo a potpuno u funkciji priče, nešto mnogo više i važnije – otvaranje čitavog niza važnih, dubinskih tema (odnosa vere i razuma, vlasti i tajne, pitanje zdravog stava prema svemu onome što „otkriva budućnost“ i sličnog). Tako se, u prilično jasno datim istorijsko-političkim prilikama, preispituje i samo proročanstvo Tarabića i njegove brojne političke instrumentalizacije, ali nikada jednostrano i bez rezerve. Takođe, „Kremanska straža“ uspeva da izbegne još jednu zamku: da smeštajući žanrovsku priču u politički kontekst savremene Srbije, podlegne politizaciji i istorizaciji po unapred zadatim šablonima. Naprotiv, roman uspeva da, samom pričom koja se čita sa narastajućom strašću, nadjača dominanti istorijski narativ i izbegne svaku vrstu „upodobljavanja“. Svojim pripovedačkim postupkom Gajić stvara utisak, tačnije uspeva da učini neizvesnim (samim tim i podložnim naknadnim tumačenjima proročanstva), čak i one događaje iz nastupajućih dana za koje čitalac dobro zna kako će se odigrati.
Poštujući sve žanrovske konvencije, Aleksandar Gajić svoj debi roman usmerava ne samo ka suštinskim temama već ga ispunjava lokalnim koloritom, tako da, u krajnjem ishodu, dobijamo ne samo triler smešten u ovdašnji kontekst (kakvi su većina domaćih trilera) već zaista pravi srpski triler. U romanu se, iako se vojno-policijska istraga odvija u okviru skučenog seoskog miljea, kroz preplitanje karaktera iz različitih krajeva Srbije, sklapa mozaik nacionalnog mentaliteta u kome se jasno vidi kakvi smo mi sami a kakve su nam vlasti, kakve su nam nade i strahovi, koji su naši glavni poroci i koje glavne vrline.
Malo li je za jedan roman?
Autor: Nikola Malbaški
Izvor: Balkan fokus
