Volim Kerin „filmski“ način pisanja. Kad sklopim stranice osećam se kao da sam zadovoljna i nasmejana izašla iz bioskopa, toliko da odmah poželim sve ponovo da pročitam, tj. proživim i to uz vruće kokice. Obavezan rekvizit uz napet film.

Drugo, možda i važnije, sa ovom knjigom imam neku posebnu vrstu povezanosti: moj suprug je davnih dana vozio trke po Beogradu i puno mi je pričao o vožnjama po Košutnjaku, gde je poznavao sve opasne krivine, i još opasnije skrajnute puteljke. Kad pročitate „Nedostojnu“ – biće vam sve jasno o čemu pričam. Sa uživanjem sam se sentimentalno vratila u jedan davni period mog grada i ponovo videla koliko naše lično iskustvo čini da se dodatno vežete za neku knjigu.

Treće: po meni, roman pripada erotsko-ljubavnom žanru i to sa motivom „od mržnje do ljubavi“ – meni omiljenom. U knjigama ovog žanra malo više volim da je polako zagrevanje, što bi se reklo slow burn romance, međutim kod ovako dve dinamične osobe kao što su Nina i Miki, ništa ne može da bude slow. To sve pršti od jakih emocija: besa, netrpeljivosti, nestrpljivosti, bola, strasti, požude. Od adrenalinskih zavisnika kao što su ovo dvoje, možete samo da očekujete jake erotske scene i nemojte posle da bude da vas nisam upozorila! Kad vas „provozaju“ iskusni reli vozač i neobično zahtevna advokatica, imaćete utisak kao da ste se vi vratili sa trke.

I četvrto, za kraj ovog mog utiska, ima još nešto što jako volim u romanima Keri Čin – ženski likovi: bake, majke, tete... one nekako dodaju jednu posebnu toplinu, pa i duhovitost knjizi. One su brižne, nežne, zaštitnički nastrojene i svojom mudrošću urazumljuju i oplemenjuju glavne junake.

Uživala sam u ovoj priči i naravno biće još koji put, jer mi se opet čini da sam prebrzo pročitala i da sledeći put malo laganije to uradim, a ljubiteljima dobre erotike i strastvenih ljubavi mogu samo da poručim da obezbede omiljene grickalice i hladno piće!

Autor: Branislava Petrović Teodosić
Izvor: Knjige o kojima se priča